Zašto ćutiš?
Danas stanujem u zrnu plodonosne tuge,
hrani mi i crpi dušu istovremeno
- žalom, setom, uspomenama koje nisam proživela.
Teče, tuče talasima,
zalivajući seme.
Najbolje klija pod ovakvim oblačnim jesenjim nebom.
Ne znam da li čujem reči
ili smetnje.
Lupam glavu kao nekada televizor,
ali nikako da se pojavi jedan jasan kanal.
JEDAN glas.
Patim da vidim JEDNU nit,
izvučem JEDNU misao -
Predahnem.
Ili progovori naglas, ili zamri,
molim te.
Tuku me talasi. Udavih se.
