Knjigu u šake: Zašto je važno čitati
Kod mene u kući uvek se čitalo. Porodično smo bili naklonjeni ruskim klasicima, Tolstoj, ne Dostojevski. I danas na polici u mojoj (bivšoj) sobi čuči ona savršena zbirka dela Lava Nikolajeviča, sa tvrdim crvenim koricama i zlatastim slovima.
Ja sam navikla da čitam jer sam tako videla od roditelja, ali takođe jer su me fascinirali svetovi i emocije koji se mogu otkriti kroz knjigu. Negde podsvesno sam zbog toga i postala pisac, da izmestim ljude, bilo fizički ili emotivno. Mnogi prijatelji koji nisu čitali kao deca i u školi, danas mi pričaju koliko žale jer su propustili jedan važan period života kada su imali vremena i mašte i znatiželje.
Iz perspektive biznisa, koliko puta dnevno vidite uspešne ljude koji preporučuju knjige, one koji čitaju preko 50 naslova godišnje, stvaraju svoje klubove? Zašto? Jer čitanje može da doprinese svakom aspektu bića, a evo i kako.
1. Ček da nađem inspiraciju
Svaki dan moram da napišem caption ispod slike na Instagramu. Nekim danima se probudim, otvorim oči i bam, eto je savršena ideja. Nažalost, nekada 15 minuta pre objave nemam predstavu šta želim da kažem. Onda otvorim svoju knjižicu citata, prelistam omiljeni magazin, ili uzmem bilo koju knjigu sa police i počnem da čitam. Često me jedna reč ili izraz inspirišu da se raspišem.
Kada se fokusiramo na nešto, na primer čitanje, praćenje priče, mi oslobodimo um drugih blokada. Moraš da kreiraš tekst, moraš da postaviš sliku, moraš da napišeš nešto smisleno... kada si iscrpela gotovo sve ideje, ili podsvesno opteretila um tom potrebom da se nešto desi, nikada se neće desiti.
Zato knjigu u šake kako bi udisala nove ideje, povezala stare u novom kontekstu i dala sebi prostora da sve to ispliva na površinu.
2. Razvijanje kreativnosti
Knjiga je rezultat timskog rada. Zanemariću na trenutak urednike, dizajnere, prevodioce, itd, i kazaću ovako.
Tim ima dva člana, od kojih je jedan uvek isti, a drugi se menja. Ko su oni?
Prvi, i uvek isti je pisac. On je svršeni činilac, dao nam je napismeno, štampano, crno na belo sve što je imao da kaže u tom trenutku, u tom vremenskom roku. Pružio ti je ruku, šutnuo loptu na tvoju stranu terena, napravio prvi korak.
Tvoje je da li ćeš odgovoriti.
Izabereš li da se rukuješ, da šutneš, da otvoriš stranice i počneš da čitaš budi svesna svoje uloge u timu. Ti si nesvršeni činilac. I ti si kreator. Priča je napisana na stranicama ali živi u tvojoj glavi. Da, pisac ti je dao 1000 detalja, ali šta je sa onih milijardu koje nije stigao da pomene? Oni su tvoji da ih zamisliš, dopišeš, stvoriš. Čitanje je interakcija, tvoje razumevanje priče, emotivna nit kojom ćeš se povezati sa likovima, sve ono što ti lično utkaš u dešavanja. I tako je neko ko je tebi heroj, drugome zlikovac, a tvoja omiljena knjiga možda nekome krš.
Pisac je odradio ozbiljan i najteži deo posla - napravio je prvi potez, ali ti završavaš igru.
3. Walk a mile in their shoes
Rekla bih da imam bujnu maštu, toliko da mi je nekad otežavala život, i tako snažan osećaj empatije da neke stvari doživljavam previše lično. Ipak, stotine knjiga koje sam pročitala kao dete pomogle su mi da iskusim svet mnogo pre nego što sam stvarno mogla da ga vidim. I dalje se sećam Kamarge i konja iz Bele Grive, osećam gubitak mnogih prijatelja i družina, prošla sam sa likovima kroz rat i bolest i rađanje i starenje i smrt.
Neke stvari nismo, niti ćemo nadam se ikada iskusiti, ali to ne znači da ne možemo da pokušamo da shvatimo, imamo razumevanja za tuđu sreću, i bol, i uspeh ili potpunu propast. Ako bismo ograničili svoj život samo na osećaje unutar našeg malog staklenog zvona, bio bi to siromašan život.
4. Igra memorije
Dok čitaš, naročito romane, ti sa sobom nosiš čitav jedan svet u glavi. Ljudski mozak kroz čitanje dokazuje svoje sposobnosti, naročito ako čitaš „Pesmu leda i vatre“ i hoćeš da zapamtiš svih 120 glavnih likova, desetine kraljevskih porodica i po nekog kućnog ljubimca (vuka/zmaja).
Istraživanja su pokazala da redovno čitanje, što je vrlo kompleksna upotreba mozga koja kombinuje brojne radnje, pomaže u održavanju pamćenja u poznim godinama.
Sledeći put kad te neko pita šta radiš dok čitaš, slobodno odgovori da vodiš mozak u teretanu - to je otprilike to.
5. Umanji stres
U svetu gde je sve važno i instant, i gde je sve teže da se utiša galama u glavi i oko sebe, voljena knjiga, interesantna priča koja drži pažnju, pomažu mozgu da se fokusira i time ugasi buku iz pozadine. Ako čitaš iz zadovoljstva, bićeš srećnija, opuštenija i daćeš sebi priliku za odmor od sveta obaveza i moranja. Ljudi koji više čitaju manje se nerviraju.
6. Kritičko razmišljanje
U zavisnosti od štiva, proces čitanja i praćenja radnje često zahteva odlične veštine kritičkog razmišljanja. Uzmimo na primer krimi romane ili detektivske priče, iako sediš i čitaš tekst, tvoj mozak radi jednako brzo kao mozak glavnog junaka. Tražiš rupe u dešavanjima, podudaranja, tragove i sve da bi rešio misteriju što pre.
U slučaju da čitaš lošu knjigu, kritičko razmišljanje, poređenje knjige sa sličnim, boljim koje si čitala, pomaže ti da zaključiš da li je knjiga dobra ili loša i po kom osnovu.
7. Vokabular
Znati definiciju reči ili izraza je kao videti ribu na suvom.
Videti reč u kontekstu, kako doprinosi pričanju priče, jeste videti reč u njenom prirodnom staništu kako živi.
8. Jeftina zanimacija
Čujem ljude kako se žale da ne mogu da čitaju jer su knjige skupe. Pazi molim te. Za 1000 dinara eto ga članstvo u biblioteci i pristup hiljadama knjiga. Većina naslova iz detinjstva pozajmljivana su iz školske i gradske biblioteke, od braće, sestara ili komšija. Još uvek nisam upoznala osobu koja je odbila da pozajmi knjigu nekome kome je potrebna, ili ko iskreno želi da je pročita.
Umesto da plaćaš pretplate na stotine novih kanala, daješ pare na kafe i izlaske, skupu odeću i tako dalje, kada hoćeš da prištediš, ostani kući, izaberi knjigu sa police i provedi se za džabe.
9. Pomaže da bolje zaspiš
Uzmeš dosadnu knjigu, počneš da čitaš, stranu kasnije već si zaspala. Ne, ne mislim na to, mada može da uspe.
Ovde govorim o tome koliko nam osvetljenje ekrana kompjutera, laptopova, mobilnih telefona, tableta, televizora i sličnog utiče na oči. Iako mi to ne osetimo u toku dana, kada uveče pokušamo da sklopimo kapke ne možemo da zaspimo jer oči su i dalje umorne i nadražene (postoji čitavo naučno objašnjenje, ali da ne ulazim u to).
Preporučeno je da se ekrani isključe minimum sat vremena pre spavanja, a jedan od najboljih načina za odmor u tih sat vremena jeste gledanje u papir. Zato pred spavanje, čitaj nešto lepo i kvalitetno, i mirno utoni u san.
10. Opšta kultura
Imaš 17 godina i baš te zabole ko je Raskoljnikov i sve je super.
Odrasteš i nađeš se u novom okruženju gde neko priča priču čija poenta je izraz „čekajući Godoa“ i svi se smeju, a ti nemaš pojma o čemu se tu radi. Na razgovoru za posao radiš test opšte kulture, ali ne znaš koje knjige je napisao Tolkin. Završiš na Milioneru i izgubiš pare jer nisi znala ko je Meri Šeli. Neko će pomenuti „Korene“ a tebi će prva asocijacija biti ona nova serija na RTS, „uh da, baš su je dobro napisali, konačno neka originalna priča da se snimi.“
Možda ne živimo u istom svetu, i to je u redu, ali svet u kom sam ja smatra opšte obrazovanje prilično važnim.
A ne treba baš ni biti slep kod očiju.
Koja je tvoja omiljena knjiga?
