- Pisanje

Travel Writing Guide: Vrste putnih tekstova

Travel writing je kreativna proza (uglavnom), gde je primarna tema sretanje pisca sa nekim mestom.

Za one koji bi da se upuste u ovu vrstu posla, ili već rade, samo ne znaju baš šta i kako, počnimo od početka. Ovo su osnovni tekstovi i formati za pisanje o putovanjima.

Tekstovi o destinacijama

Tipičan tekst koji sumira određenu lokaciju, grad, pokrajinu, i pruža čitaocu miks istorije, kulture, zanimljivih činjenica, i fotogeničnih mesta. Kada pišeš ovaj tekst imaj u vidu da je tvoj tekst nečija mapa. Cilj je da dočaraš mesto čitaocu tako da iako ga posećuje prvi put, ima osećaj poznatog.

Pristup je opšti i svaka informacija je dobrodošla. Primer ovakvog teksta je Sofija, naša skromna lepotica.

Savršen vikend / Bekstvo iz grada

Kao pisac, polaziš od dobro poznate premise da ljudi žive svoje živote zatvoreni u malim stanovima velikih gradova. To su ljudi koji imaju dovoljno novca za putovanja, ali zbog nedostatka vremena mogu da priušte samo vikende van grada.

Ovaj tip teksta će sigurno naći publiku ako pišeš o okolini Beograda (Primer ovakvog teksta je 5 ideja za vikend odmore u okolini Beograda, na blogu Dijane Kocić). U poslednjih par godina seoski turizam cveta, i 50-70 km oko našeg glavnog grada, sva etno sela, ergele, planine, manastiri, spa centri, kolibe, sve je prepuno. Sledeće nedelje uputi se na vikend avanturu i reci nam sve o tome.

Ne zaboravi svoju publiku. Ako te prate uglavnom mladi, neka vikend ideje budu jahanje, streličarstvo u prirodi, rafting avanture, planinarenje. Ako su ti ciljna grupa porodice, nađi mesta koja su finansijski pristupačna, a nude raznovrsan sadržaj za roditelje i decu. Mada, uvek se deca mogu ostaviti kod babe i dede, jer jbg, paraglajding.

Tekstovi o posebnim interesovanjima

Tekstovi o posebnim interesovanjima mogu biti i destination pieces, city escapes, vodiči, pa i memoari. Ono što ih čini zasebnim formatom jeste fokus.

Ovo su tekstovi koji će imati užu publiku zbog specifične teme. Na primer, Dijana Kocić je išla na Trek u Nepalu i naširoko pisala o tome. To je nešto što će se dopasti ljubiteljima trekkinga, planinarima, obožavaocima netaknute prirode i visokih planina. Ovo bi bili tekstovi sa naslovima „Stazama Hobita po Novom Zelandu“, „Ukusi Južne Italije“, „Ultimate American Roadtrip“. Važno je da 'posebno interesovanje' pomeneš u naslovu kako bi ljudi odmah znali da je to tekst za njih.

Brana Antović ima divnu seriju tekstova o rečnom krstarenju.

Dan za danom (Travel Itinerary)

Retko sam viđala ovakve tekstove na domaćim blogovima jer su teško održivi, i following mora biti baš dobar da bi nekoga interesovao tvoj dan, svaki dan.

Fokus nije na lepoti izraza i pisanju već je sve izuzetno raw, iskreno, lično, što svakako ima svoje čari.

Imaj u vidu da ti treba pristup internetu, laptop ili makar tablet (ja još nisam uspela telefonom da postavljam na blog), vreme, i zanimljiva dešavanja.

Najbolje je uraditi test run na kraćem putovanju i videti da li se ovako nešto dopada publici (i tebi).

Odlično je ako postoji krajnji cilj putovanja, destinacija, vrh planine, nešto čemu se ljudi raduju, da svaki dan prate tvoj napredak i build-up umora, emocija, motivacije.

Praznici i značajni događaji

U poslednje dve nedelje nakanila sam se da napišem svoje iskustvo sa puta po Rumuniji. Potpuno neplanirano pisala sam o Drakulinom zamku (i užasnom razočarenju posete tom mestu), a onda sam primetila da ceo Instagram priča o Noći Veštica (Halloween).

Možda ste primetili da putne agencije promovišu ture po Transilvaniji, posete Drakulinom zamku, da šminkeri rade tutorijale za najbolje kostime, a food blogeri u svaki recept dodaju prokletu bundevu.

Ovo rade zato što prolazi. Polako, svojim reklamama, nagradnim igrama, prisustvom, korišćenjem specifičnih boja koje asociraju na ovaj, khm ’praznik’, stvaraju u potrošaču osećaj potrebe. Zato ćeš i ti kao pisac koji radi za magazin ili onlajn portal, ili mikroinfluenser sa privatnim travel blogom, da iskoristiš ovaj period i izbaciš par tekstova sa fokusom na predstojeće praznike.

Dakle, Nova Godina, Uskrs, Prvi Maj, Olimpijske Igre, Svetsko prvenstvo u fudbalu, Karneval u Riju, Filmski festival u Kanu, ako možeš uklopi u svoj raspored.

Ovakvi tekstovi pružaju informacije. Kako isplanirati put? Koristiti agenciju ili ne? Koliko dana, kako izbeći gužve ili prevarante, šta očekivati, koju hranu probati, gde odsesti, koliko ranije rezervisati i zašto uopšte ići? Idi što je više moguće u detalje jer ljudi posebno planiraju putovanja tokom praznika jer je za mnoge to jedini period kada imaju slobodno vreme.

"Kako da" tekstovi

Znaš da moraš da napišeš tekst ali nemaš ideju, nemaš vremena, nemaš želju. Šta radiš? Izbaciš jedan od „Kako da“ tekstova. Ovakvih tekstova ima na svakom blogu, nezavisno od tematike. Nemoj bežati od ove forme jer je uvek popularna i ljudi vide ovakve tekstove kao korisne. Primer je Kako da putuješ besplatno na blogu Jovane Miljanović.

„Kako da“ tekst lako može biti jedan od evergreen tekstova na tvom sajtu. To su tekstovi koji su čitani nezavisno od doba godine, dakle uvek aktuelni, i naravno super za blogera (kad ne znaš šta ćeš za društvene mreže samo podeliš jedan od ovih tekstova i podsetiš ljude).

Odlično je imati ih kao back-up za neplanirane situacije kada ne stigneš da napišeš nešto.

Round-ups i "Best of" liste

Možda i najzahtevniji format putnih tekstova, round up podrazumeva ogromno istraživanje i dosta putovanja. Znam da su veliki magazini, blogovi i portali popularizovali ovu kategoriju, sa divnim slikama i primerima dalekih plaža, ostrva, fjordova, ali znajte da oni često pišu ovakve tekstove bez da su ikada posetili sva ta mesta.

Nemojte nikada to raditi.

Kako ja da pišem o 20 najboljih trekkova na svetu kad sam bila na ukupno 3?

Ako već želiš ovako nešto, najbolje je da se koncentrišeš na manje prostore, kao što je na primer naša zemlja. Ako često putuješ po Srbiji, sastavi tekst o 10 najboljih etno sela, ili 20 najfotogeničnijih manastira.

Lep primer ovakvog teksta je 10 najlepših mesta koja treba obići na ostrvu Kefalonija, na blogu Moj svet u boji.

Lični doživljaji

Ovo je kategorija najsuprotnija prethodnoj. Ne zahteva puno novca, ne zahteva debelo istraživanje ni daleko putovanje. Možeš da odeš do Aranđelovca i napišeš kvalitetan tekst.

Takav je na primer moj tekst o putovanju po Rumuniji.

Super je što ovde nema tačnog i netačnog, tvoje viđenje je samo tvoje. Za pisanje ličnih doživljaja moraš da imaš izgrađen brend (mislim ako hoćeš da neko čita napisano). Ljudi moraju da ti veruju, da znaju tvoj stav, tvoj stil i da žele da znaju šta ti imaš da kažeš. Takođe, lične doživljaje ne mogu da pišu dosadni ljudi. Mislim, mogu, ali ne bi trebalo. Prosto, ne, ono, idite budite zubari ili šta već.

Čitaoci ti daju svoje najvrednije - vreme, i nemoj da ga traćiš. Daj im mišljenje, istinu, novu perspektivu, i budi slikovit, maštovit, zabavi, nasmej, rasplači, samo nemoj da budeš dosadan.

Knjige - Travelogues

U kategoriji knjiga, putopisi poput onih koje piše Bil Brajson zavređuju posebnu pažnju. Ovo je osnova za svakoga ko želi da bude putopisac, i formula je prosta.

Imaj talenta, onda vežbaj veštinu dugo dugo godina, razvij kritičku misao, sposobnost da plešeš između novinarske objektivnosti i iritantne subjektivnosti na krajnje šarmantan način, i nauči da vidiš lepotu i u najružnijim stvarima. Onda oberi drvo sa parama i kreni na duže putovanje i beleži sve, svaku osobu, činjenicu, užas i lepotu i piši o tome. U kojim gradovima si bila, da li si ih posetila ranije, kako su se promenili, kakav je mentalitet, hrana, gde si spavala, kako si putovala, šta si naučila, da li bi se vratila...itd.

Brajson je dokazao da su humor i društvena kritika najbolji začin u ovakvoj priči, jer na kraju ljude stvarno nije briga šta si jela za doručak (osim ako nisi jela burek u Sarajevu, naravno, onda deifinitivno piši o tome).

Putni memoari

Da, da, „Jedi, moli, voli“ and all that stuff. Putni memoar razlikuje se od putopisa jer memoar podrazumeva debelu dozu ličnog života. Ako pišeš memoar tvoja priča mora biti prilično fantastična kako bi držala pažnju. Jedan od mojih omiljenih putnih memoara napisao je niko drugi do Antoan de Sent Egziperi, i zove se „Wind, Sand and the Stars“.

Ako želite da pišete nešto ove vrste neophodna je (pored novca, putovanja, talenta i znanja) spremnost da ispričate svoju priču bez laži, bez maskiranja, već iskreno i ogoljeno. Naravno, pre pisanja, posetite knjižaru i nabavite 10ak najpopularnijih knjiga ove vrste i istražite tržište. Vidite šta su radili drugi, pa primenite na svoju situaciju.

I srećno.


0 Komentara

Ostavi komentar


@ana_markov_