Putujući Balkanom: Sofija, naša skromna lepotica
Jedna od prednosti života u Srbiji, pored neograničenih količina domaćeg alkohola, jeste što smo u mnogo dobrom komšiluku. Prošle godine sam pila kafu u Sarajevu, sunčala se u Herceg Novom, kupala u Bledu i Bohinju, provela nekoliko dana u Kotoru, planinarila po jugu Srbije, obišla dvorce Transilvanije. I bilo je magično.
Ipak, kada pomislim Balkan, nikad nisam pomislila - Bugarska, jer, zašto bi iko? Mislim da ni Bugari ne pomisle prvo na Bugarsku. Pored toga što nikada nisam razmišljala o ovoj zemlji, godinama sam slušala užasne priče ljudi koji su slučajno prošli kroz ovu državu na putu za negde drugde. E tek onda mi se nije išlo.
Ali eto, dođe mart mesec, kad ja u autobusu Niš Ekspresa za Sofiju (Btw, Niš Ekspres je super za relaciju Beograd-Sofija, karta do Niša je oko 10 evra, i isto toliko od Niša do Sofije). Zašto sam otišla u Sofiju kad baš nisam htela? Zato što sam ja divna devojka, a Nemanja je neko vreme radio tamo.
Sad ćeš reći „Hmmm, Ana, to deluje kao da ideš da ga kontrolišeš“ a ja ću reći „Neeee, draga moja, samo hoću da vidim gde je, sa kim, i šta radi u slobodno vreme“.
Anyhow, odem u Sofiju i po hiljaditi put naučim lekciju da ne treba donositi sud o mestima na osnovu tuđeg iskustva. Nijedno iskustvo, nijedna perspektiva nije ista. U roku od par dana, slika Sofije u mojim očima promenila se od ružnog pačeta do elegantnog labuda. Dala sam joj titulu staložene i skromne lepotice Balkana, a evo i razloga:
Metro
Ne mogu da se naviknem na pojam metroa u Balkanskim prestonicama. Nijedna koju sam posetila nema to divno i korisno prevozno sredstvo. Naravno, u metro ne računam onu beogradsku rupu koja je manje metro a više tunel u kom se gaji abeceda hepatitisa i drugih bolesti. Pa zamislite moje iznenađenje kad sam videla prelepu podzemnu železnicu u Sofiji, koja postoji već 20 godina!
Nije bilo lako napraviti metro jer je Sofija (kao većina gradova u ovim krajevima) izgrađena na ostacima Rimskog grada. Metro je rađen oko mnogobrojnih arheoloških iskopina koje su uključene u enterijer stanice. Najlepši deo je na stanici Serdika, u samom centru grada gde su izloženi predmeti Tračanske i Rimske kulture. Sistem ima dve linije, jednu kroz i jednu oko grada (Plavu i Crvenu), vozovi su čisti, redovni, a karte jeftine. Cena je 1,60 BGN (Bugarski Lev), oko 97 RSD.
Taksisti
Taksisti na Balkanu imaju posebno mesto u mom srcu (svuda osim u Beogradu, oni su užasni). U Sarajevu, to su najbolji predstavnici grada, sa svojim bojama i mišljenjima, pričama, religijama i političkim afilijacijama - nikad ti neće biti dosadno. U Sofiji su raspoloženi, i mnogo (previše) vole srpsku muziku. Lepa Brena je miljenica, a onda Ceca, i još neke čija imena nisam mogla da pamtim. Što se tiče jezika, on priča bugarski, ja srpski, i sve smo se razumeli.
Taksi je inače jeftiniji nego u Beogradu i super za kretanje po gradu.
Parkovi
Ako pitaš lokalce šta videti, sigurno će ti preporučiti parkove. Sofija je poznata po velikom broju prostranih parkova koji gradu daju dozu svežine i neophodno zelenilo.
Najveći je 2 km dugačak Borisov Park, koji nosi ime Cara Borisa III. Poznati su još i Gradski park, Knyazheska Park i parkovi oko Kraljevske palate. Ovo su i omiljena mesta okupljanja za mlade i stare. Ako je sunčan dan, teško da ćeš naći praznu klupu.
Arhitektura
Većinu vremena provela sam u centru grada i sve je bilo potpuno suprotno mojim očekivanjima. Gde sam ja zamišljala betonske zgrade i đubre, dobila sam samo po neku fasadu u raspadu, grandiozne građevine u toplim bojama, sa vrlo malo primera komunističke arhitekture. Veliki trgovi okruženi niskim zgradama podsećaju na one u Poljskoj, ulice često popločane kaldrmom (pazite, jer automobili koriste i ove ulice) i sve odaje osećaj širine i prostora, a ne skučenog kaveza, što je često slučaj u velikim gradovima.
Najviše oduševljava sakralna arhitektura. Poznate zgrade su Sofijska Sinagoga, Crkva Svete Paraskeve, Ruska Crkva (Crkva Svetog Nikole Čudotvorca) i naravno, dragulj grada, Hram Aleksandra Nevskog. Ovo ćete naći na svakoj to do listi za Sofiju. Ako samo podignete pogled, ispratićete mnogobrojne kulturne, umetničke i religijske uticaje.
Ljudi
U Sofiji, Balkanci će se osećati kao kod kuće, bilo da su iz Bugarske ili ne. Ljudi se generalno vode pravilom „No one really gives a shit“. Parkovi su prepuni opuštenih mladih i starih ljudi, i dok ja u podne pijem kafu, oni piju pivo i uopšte vlada jedna mirna i pozitivna atmosfera.
Ako ćemo da generalizujemo, a naravno da hoćemo jer ipak smo Balkanci, možemo reći da smo uglavnom fini i opušteni ljudi, osim naravno kada pričamo o sportu, hrani, istoriji, ko je koga ubijao u kom ratu, zašto je čija zemlja bolja od ove druge susedne zemlje, muzici i naravno, kolektivno balkanskom nacionalnom piću - rakiji (kojim god imenom je zvali). Ovaj krajnje precizan opis primeniću i na Bugare.
Dodaću takođe da su ljudi ljubazni, potrudiće se da ti objasne i daju uputstva, prilično dobro govore engleski, tako da, pitaj, ne skitaj.
Tradicija
Mart je bio savršeno doba za posetu Sofiji, jer dok se sneg video na vrhovima obližnjih planina, sunce sijalo, pomalo zubato ali opet žuto i toplo, imala sam priliku da vidim jednu divnu Bugarsku tradiciju. Naravno, kao i svoji susedi, tradiciju održavaju kroz arhitekturu, hranu, manire i pijančenje, ali ništa od toga nije ni izbliza lepo kao Martenice.
Dok sam šetala kroz Gradski park, preko puta poznatog Narodnog pozorišta Ivan Vazov, videla sam drveće ukrašeno crvenim i belim kićankama i pletenicama. Prijatelj mi je objasnio da se ti ukrasi zovu Martenice/Martovnice, a cela priča je povezana sa likom Baba Marte.
Sigurna sam da vam ta baka zvuči poznato, a evo i zašto. Baba Marta je praznik koji se u Bugarskoj (i nekim delovima naše zemlje) slavi 1. marta. U iščekivanju dolaska proleća, ljudi prave ove ukrase u obliku narukvica i nose ih dok ne vide prvu rodu, lastu ili cvet na drvetu, koji simbolišu da je proleće tu. Onda skidaju svoje narukvice i vezuju ih oko drveća za prosperitet.
Planine
Evropske prestonice su većinom građene na obalama velikih reka, a neke, poput Beograda, na obalama dve reke (10 points for us). Mada Sofija ima "veliki broj malih reka" što ja ne računam u rečnu površinu, ovaj grad nadoknađuje taj ozbiljan nedostatak brutalnom lepotom planina.
Vitoša je jedan od simbola grada i sa najvišim vrhom od 2290m nadmorske visine, odlično je mesto za planinarenje, šetnje i zimske sportove na maloj udaljenosti od Sofije.
Vitoša je takođe jedan od najstarijih prirodnih parkova na teritoriji Balkanskog poluostrva. Zbog svoje blizine gradu, Sofija je jedina prestonica u čijoj blizini živi mrki medved.
Ako nekoga interesuje detaljan spisak mesta koja treba posetiti u Sofiji, neka gugla, jer takvih tekstova je milion. Ja bih pre odvojila četiri ili pet dana i sama istražila grad, konsultovala lokalce i posmatrala to kao uživanje, a ne putovanje.
Iz istog serijala:
