2020-10-31T19:33:25Z - Putovanja

Putujući Balkanom: Jedan dan u Kotoru

Savršen prolećni dan, a ti u Bokokotorskom zalivu. Imaš 24h na raspolaganju ali nemaš pojma kako da ih iskoristiš. Smiri se, sve je u redu, tvoji problemi su rešeni.

Stari grad Kotora je savršeno mesto tokom svežih martovskih dana, kada je nebo svetlo plavo, a sunce dovoljno jako da se jutarnja kafa ispija napolju. Nije Kotor loš ni kad dođe leto, ali, gužva.

Pre nego što počnemo, želim da vam objasnim koliko ste srećni što ste se našli baš u Kotoru. Ovo su neke od zanimljivosti:

U najstarijim rimskim spisima, grad na mestu današnjeg Kotora zvao se Acruvium i bio je deo rimske provincije Dalmacije.
Na latinskom, ime grada Kotor je Cattaro.
Zahvaljujući statutu iz 1301, grad je uživao veliku autonomiju čak i kada je bio pod upravom drugih država.
Grad je bio toliko popularna luka za trgovce, da je bio konkurent Dubrovniku.
Kotor je bio glavna luka Kraljevine Srbije i Srpskog carstva Nemanjića do propasta države 1371.
U periodu kada je Srbija pala pod upravu Osmanskog carstva, Kotor je bio nezavisna, samostalna grad republika punih 30 godina, ali su vlasti digle ruke od nezavisnosti i zatražile da grad postane deo Mletačke republike zbog straha od Osmanlija.
Skoro četiri veka, grad je pripadao Veneciji, odnosno Mletačkoj republici.
Kotor je zaštićen od strane UNESKO-a kao svetska kulturna baština i smatra se jednim od najbolje očuvanih starih utvrđenja na Mediteranu.
Prema zvaničnom popisu starog grada iz 2011. godine, u Kotoru živi manje od 1000 ljudi.
Kotor je bio prvi na listi sajta Lonely Planet, kao grad koji se mora posetiti.

Sada možemo u razgledanje.

3 kapije grada

Glavna kapija grada, poznata i kao zapadna ili Morska kapija, jedna je od tri postojeće u Kotoru. Ime „morska“ stoji jer je nekada nivo mora bio toliko visok da je voda dolazila do ulaza u grad. Nad njenim lukom svečano stoji citat koji slavi oslobođenje grada od Nacista tokom Drugog svetskog rata. Reči „Tuđe nećemo, svoje ne damo.“ pripisuju se čika Titu.

Mada glavna, najveća i najprometnija, zapadna kapija nije najstarija od tri. Ta čast ide južnoj kapiji koja je delom sagrađena u 9 veku. Zapadna i severna potiču iz doba Mletačke vladavine i nastale su u 16 i 15 veku. Severna kapija naziva se i Rečna kapija i njen sastavni deo je most preko reke Škundre.

Južna kapija ili Vrata od Gurdića nekada je imala pokretni most koji je danas zamenjen stabilnim, kamenim mostom, preko reke Gurdić.

Prošetajte zidinama grada

Za razliku od Dubrovačkih, ove su za džabe.

Sakralna arhitektura

Katedrala Svetog Tripuna (negde Svetog Trifuna)

Ovo je jedna od dve rimsko-katoličke katedrale u Crnoj Gori (druga je u Baru) i nalazi se na Trgu svetog Tripuna (koji bih takođe preporučila zbog najlepših restorana i generalnog ambijenta). Katedrala je završena 1166. godine, naravno, na temeljima starije crkve iz 9 veka.

Iako je izgrađena u stilu tipičnom za 12 vek, menjala se više puta zbog zemljotresa koji su više puta pogađali grad. Svaki put je rekonstruisana u duhu tadašnjeg doba, pa je malo ostalo od originalne zgrade. Generalna forma je i dalje ista - trobrodna bazilika sa dva zvonika.

Crkva Svetog Nikole

Pre nego što je crkva sagrađena, bilo je tu nečeg drugog (u ovom slučaju dominikanski manastir). Ova mlada pravoslavna crkva izgrađena je 1909. godine, u stilu vizantijsko-raškom (šta god to značilo). Zanimljivo je da nije okrenuta prema istoku (što je pravilo za pravoslavne crkve) zbog urbanističkog plana Kotora koji je izuzetno prostorski ograničen.

Crkva Svetog Luke

Ova crkva lako prođe nezapažena, pored prethodne dve. Mada je manja po veličini, može se reći da je najposebnija po svojoj istoriji i službi. Sagrađena je u 12 veku u italijanskom stilu, i služila je kao katolička crkva. U 17 veku postala je pravoslavna, ali je zadržala katolički oltar i u njoj se vrše službe za obe grane hrišćanske vere.

Prošetajte trgovima grada

Kotor ima 12 velikih i malih trgova koji su u prošlosti imali ekonomske ili upravne funkcije što je razumljivo uzimajući u obrzir trgovačku prošlost grada. Oni danas nose imena, odnosno nadimke na osnovu svoje istorije, pa je glavni i najveći trg na koji se stupa kroz Morsku kapiju Trg od oružja (jer se tu nalazio arsenal za odbranu grada).

Poznat je i Trg od brašna, gde se skladištilo brašno, i Trg Svetog Tripuna koji nosi ime po Katedrali. Postoji i Trg od salate gde se prodavalo domaće povrće, gajeno u kotorskom okrugu. Trg Svetog Luke ili Nikole dobio je ime po dvema crkvama koje se na njemu nalaze. Na Trgu od drva, logično su se nekada prodavala drva i tako dalje.

Zanimljivo je i to da ulice Kotora nemaju imena, već poneka nosi nadimak koji su nadenuli građani.

Mac, mac

Kada bi svaki grad imao jednu životinju kao svoje obeležje (možda i ima, nemam pojma), za Kotor bi to bila mačka. I to ne neka velika, opasna, tigar, panter i slično, nego ona domaća, pitoma, što će dušu prodati da ti legne u krila i zabije nokte u butine, i možda usput dobije nešto hrane.

Ne postoji šansa da prođete Kotorom a da ne vidite mačku, mada ih retko ima blizu glavnog ulaza. Najviše se motaju oko Trga od drva, blizu Južne kapije grada. Hrane ih lokalci, za njih se skupljaju prilozi i ide procenat od prodaje „mačijih suvenira“.

Mnoge mačke „čuvaju“ stepenice nad gradom koje vode do utvrđenja Svetog Ivana, računajući na darežljivost turista koji svakodnevno pešače uzbrdo.

Mada poslednjih 20 godina nemam naviku da mazim životinje po ulicama, Kotorske mačke su mažene i pažene što se vidi po njihovoj podgojenosti i sjajnom krznu, tako da se ne bojte, već ih iskoristite za slikanje (kao što sam pomenula već 200 puta, životinje i deca najbolje prolaze - naravno, nemojte uzimati tuđu decu za slikanje, molim vas).

Mačke imaju tako poseban statusni simbol da im je čak posvećen jedan od gradskih muzeja koji možete posetiti po ceni od 1 evra. Ogromnu kolekciju razglednica, postera, crteža, medalja donirala je Italijanska kontesa Frančeska Mantika.

Odgovor na pitanje otkud tolike mačke u Kotoru je više nego logičan. Grad od kamena u brdu, plus luka, jednako zmije i pacovi. Mačke su donosili mornari na svojim brodovima, i svojim radom za zaštitu grada zaslužile su posebno mesto u srcu građana.

Pogled sa tvrđave

U brdu iznad starog grada Kotora, nalazi se tvrđava sa mnogo imena. Bilo da je zovu imenom San Giovanni, Saint John ili Sveti Ivan, spektakularan pogled koji se pruža sa vrha ostaje isti.

Najgluplja stvar koju ćete čuti o ovoj tvrđavi je da ima 1355 stepenika do vrha. Ovo je glupo jer ona nema stepenike do vrha. Veliki deo puta je krš, šipražje, kamenjar, prašina, korov i đubre, ali to ne znači da treba odustati. Ja ovo pišem jer želim da vas pripremim za realnost situacije. Prolaz/ulica kojom počinje uspon nalazi se blizu Južne kapije grada i dobro se raspitajte pre nego što krenete jer put nije obeležen, ali uopšte. Nema čak ni table, ni strelice, a obeležja nema ni na mapi koju daju na kiosku turističkih informacija.

Merdevine Kotora (Ladder of Cattaro), Crna Gora

Važi pravilo, pitaj, ne skitaj.

Usput nema ni hrane ni vode, ali ima mačaka, tako da ponesite nešto čime ih možete častiti, a za sebe obavezno vodu.

Ne isplati se ići previše rano jer suncu treba vremena da se uzdigne preko planine i obasja grad i zaliv pod nogama, i zato preporučujem polazak oko 8, jer do vrha treba sat vremena, u lošoj formi.

Ne znam da li je do mene ili do tvrđave, ali čitavo vreme stare zidine i oronule stepenice podsećale su me na ruine Ozgilijata (Gondorskog grada na reci Anduin u Gospodaru Prstenova). U svem kršu, čudile su me dve stvari. Pod jedan, da je takva turistička atrakcija potpuno zapuštena. Pod dva, da sam ja uživala u penjanju, uprkos tom kršu. Zaključila sam da sigurno ima nečeg posebnog (pored samog pogleda). Poseta Kotoru bez penjanja do vrha tvrđave ne može biti potpuna, a glavna prednost posete van sezone je što je atrakcija besplatna. Čula sam da se tokom leta penjanje naplaćuje.

U svakom slučaju, obavezno obuti dobre patike ili cipele za planinarenje, jer su kamene stepenice (gde ih ima) prevrtljive i klizave.

Razglednice

Mislim da će kupovina i slanje razglednica postati sastavni deo svakog mog putnog teksta, a i red je. Zašto slati razglednice i Kako pisati razglednice su među mojim omiljenim tekstovima. U nekoj od mnogih suvenirnica sigurno ćete pronaći razglednice po svojoj meri. Nude se kolaži Kotora i okoline, ima ručno oslikanih, skupih i jeftinih, prikaza pogleda sa tvrđave, svega i svačega.

Zašto ja preporučujem slanje razglednica?

Jer je to najjeftiniji poklon koji svako može priuštiti, a njegova vrednost ne ogleda se u ceni, već u vremenu posvećenom pisanju. Kada se nađete u Kotoru, zašto da ne obradujete nekoga baš razglednicom.

Perast

Moje omiljeno naselje uz obalu, svega 15-20 minuta vožnje od Kotora i savršeno mesto daleko od gužve i nemačkih penzionera koji žive svoje najbolje godine pušteni sa kruzera na kamene trgove grada.

Kako bih opisala Perast?

Nit manjeg mesta nit veće istorije.

Grad (čudno mi je da ga tako nazovem s obzirom da ima jednu ulicu kojom mogu proći kola), nosi ime po ilirskom plemenu Pirusta. Na ovoj lokaciji naselje postoji duže od 1000 godina, a u 17 i 18 veku, doživelo je svoj najveći sjaj. Živelo se od trgovine i pomorstva, a najbogatije porodice malenog mesta posedovale su 100 brodova.

I danas su ostale barokne palate bogatih trgovaca i crkve od kojih većina nije u funkciji.

Ako vas istorija baš i ne interesuje, Perast je savršen za ispijanje dvanaeste kafe dana uz samo more.

Za cenu od 5 evra po osobi (koliko smo mi platili u martu) čamac će vas odvesti do jednog od dva ostrva u zalivu. Gospa od Škrpjela je veštačko ostrvo otvoreno za turiste, dok je Sveti Đorđe, jedino prirodno ostrvo u zalivu u privatnom vlasništvu.

Čitav kraj je bogat i zanimljiv, pa greške nema gde god da se zaustavite. Uživanje je zagarantovano.

Iz istog serijala: