Građenje onlajn biznisa: Zašto je važno imati blog
Pre sedam godina ona ne baš popularna devojka iz tvog odeljenja pisala je blog. Smejala si joj se sa društvom, ali krišom si i ti napravila svoj, pod lažnim ali toliko glupo lažnim imenom da je svako mogao provaliti. Postavila si dva teksta ali nisi postala poznata i zaradila puno para od toga. Dokazala si da je pisanje bloga sranje i da se time nećeš baviti. I evo nas sad, sedam godina kasnije, došla si kod mene na blog u nadi da ćeš saznati ne samo kako kreirati blog, već nadaš se, kako kreirati odličan blog. Čula si negde da je baš baš važno imati ga.
Dobro si čula.
Od svog nastanka, blogovi su prešli dalek put od hvalisavih kreacija programera i javnih dnevnika naivnih devojčica, do svog sadašnjeg statusa. Danas, svaka treća osoba koju poznajem ima neku formu bloga, bilo privatnog ili kao deo sajta svog biznisa. Svi veliki onlajn portali i novine na svom sajtu imaju kategoriju Blog u kojoj neki ljudi pišu nešto, (gotovo uvek beskorisno). Mnogi pisci prešli su dug put od prvog teksta na blogu do prve objavljene knjige. Blog, mnogo bolje od dve nakićene, Word strane CV-ja sa prevelikim razmacima koje ti je sastavila drugarica, govori o tome ko si, šta si, i šta imaš da ponudiš potencijalnom klijentu ili poslodavcu.
Pošto sam uvek bila štreber (evo priznajem svi vi ljudi iz srednje školi koji krišom čitate, pa onda ogovarate), volim da znam kako je nešto počelo. Ne učiš Šekspira dok nisi saznao za Beovulfa, Kedmona, Čosera, i sve one između. Dakle,
Kako je sve počelo?
Godina: 1994.
Lokacija: Mladenovac, Srbija
Sedim u krevecu i razmišljam kako čitava ova stvar imanja dve godine nije toliko interesantna. Stariji brat te maltretira, svi te vuku kao igračku ali previše si debela da bi u stvari mogli da te pomere sa tačke A na tačku B. Samo dve godine me znaju a već su rešili da sam nemirna, nemoguća i nedokazana. E dragi moji, niste vi još ništa videli.
Godina: 1994.
Lokacija: Swarthmore College, Pensilvanija, USA
Učenik Justin Hall kreira svoj „personal homepage“ koji se danas smatra prvim blogom. Onda mašina ubrzava i
- 1997. John Barger smišlja termin „weblog“ koji se odnosio na „logging the web“.
- 1998. pojavljuje se prvi blog na sajtu tradicionalnih novina, The Charlotte Observer.
- 1999. programmer Peter Merholz donosi odluku da weblog ima previše slova pa guta prva dva i dobijamo reč koju sam na početku ovog teksta upotrebila desetak puta - blog.
- Pet godina kasnije “blog” dobija titulu reči godine.
Naravno, tih davnih devedesetih dok smo se mi krili po skloništima, a moja tetka koristila uzbune za vazdušni napad kao prilike da uči voženje rolera jer nije bilo ljudi na ulici da je vide kako se blamira i pada, blogove su imali samo programeri.
Danas je sve dostupno sa par klikova na platformama poput Wordpress.org, Wix, Wordpress.com (da, postoji razlika između com i org), Blogger, Medium, itd.
I evo nas sada ovde, okupljeni oko teme blogovanja iako godinama ljudi pretpostavljaju i greše da će blogovi zamreti i da je njihovo vreme prošlo. Svaki drugi dan mi piše neko ko hoće da započne svoj, ko se nećka i traži savet. Hajde onda da vidimo zašto je važno imati blog u današnje vreme.
Rad od kuće
Proteklih par godina došlo je do drastične promene u svesti ljudi koji su pomislili „Hmmm, možda i ne moram da robujem u ovoj zagušljivoj kancelariji 8-10 sati dnevno gde mi neko naređuje, moram da dignem ruku da idem u wc, i radim najgore moguće zamislive smene“.
Ljudima je JA postalo prvo na listi obaveza. Brine se o radu na sebi, vremenu za održavanje zdravih odnosa punih ljubavi, provođenju kvalitetnog vremena sa porodicom i sobom, i prostoru za celoživotno učenje. Tradicionalan 9 do 5 svet nije napravljen za ovakav život i ljudi daju otkaze ili sanjaju da daju otkaze i počnu svoj posao.
Većina počinje blogom (ili Instagram profilom, što je mini verzija bloga).
Blog nudi nezavisnost lokacije i dok mnogi vole svoj dom, fleksibilnost lokacije ti dozvoljava da putuješ bez ograničenja dok posao putuje sa tobom sve dok imaš laptop i internet. Kada je počeo da radi od kuće, moj drug je rešio da provede po 2-3 meseca živeći u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Bugarskoj gde bi ga život koštao isto ili malo više nego kod nas i tako obiđe region. Trenutno je u Sofiji.
The Writer’s Journey
Baviš se pisanjem ili želiš da mu posvetiš još više vremena? Blog je apsolutno najbolje rešenje za sve tvoje writing probleme (čak se i rimuje, što znači da mora da je istina).
Stvarajući za sopstveni blog, postaješ i pisac i urednik. Uklanjaš prostor za izgovore i zabrane i jedino što postoji jeste tvoja ideja i sposobnost. Ne samo da će ti pisanje dati prostor za vežbu, već je to i najbolji način da dobiješ povratne informacije o kvalitetu i stilu. Znaćeš šta ljudi vole, možda dobiti ideju oblasti u kojoj želiš da stvaraš, a zasigurno ćeš naučiti više nego što si mogla da zamisliš.
Uglavnom svi blogeri koje pratim imaju objavljenu barem jednu knjigu. E sad, šta je došlo pre, jaje ili kokoška, ideja za blog ili za knjigu, nije ni važno. Na zapadu je gotovo postalo pravilo da izdavačke kuće odbijaju pisce koji već nemaju čitan blog i pratioce na društvenim mrežama. A ako ćemo o ljudima koji sami izdaju knjige bez izdavačke kuće, kako ćeš pa prodati knjigu ako nemaš blog, portfolio, i pratioce kojima ćeš je prodati. Neće se prodati sama. Ali stvarno.
Dakle, ako je blog means to writing and publishing a book, super, neće odmoći, a ako si počela blog samo onako, znaj da su mnoge knjige objavljene samo sastavljanjem postova u zanimljivu priču u šarenim koricama. To se danas radi sa blog postovima, kolumnama, Instagram pesmama i inspirativnim citatima.
Bilo da ti je knjiga glavni cilj, ili jedan koji ćeš sebi tek postaviti, blog je važan deo procesa.
Imaš biznis, nudiš uslugu, prodaješ proizvod?
Tradicionalni marketing gubi u trci sa novim formama oglašavanja. Ljudima su reklame te vrste sve odbojnije i svako želi ličniji pristup prodaji. Sa content marketingom ti pričaš priču oko svog proizvoda, jer logično je da ga ti najbolje i poznaješ. Baviš se izradom nakita ili slikanjem portreta, praviš nameštaj ili igračke za decu, nudiš usluge NLP coachinga ili vođenih meditacija, šta god da je u pitanju kupac uvek voli da zna više, ličnije, bolje o osobi iza brenda. Ako si poslastičar, voditi svoj blog je kao da povedeš kupca u kuhinju. Možeš ga uveriti u kvalitet, ručni rad i ljubav koja ulazi u proizvod. Stvaraš vezu, kupac se oseća kao da te poznaje, gradiš vernu bazu, što znači da svoj proizvod možeš naplatiti više nego konkurencija, i opet prodati.
Ako se baviš nečim i posetim tvoju Instagram stranicu, prvo što gledam kada razmišljam da li da kupim tvoj proizvod jeste da li imaš svoj sajt. Nemanje sajta ja lično vidim kao neozbiljnost, naročito ako ti je biznis dobro razvijen. Poslati ljude u svoj prostor, na svoj blog, je kao da su ti ušli u kancelariju, a bez toga kao da mi nudiš nešto sa klupe u parku.
Pomisli na velike brendove, Koka Kola i Apple. Da li su njihovi proizvodi bolji od konkurencije? Ne, negde su bolji, negde gori, negde je sve to isto, ali ja imam iphone jer mi se sviđa njihova poruka, jer znam čemu teže, jer me na svojim predstavljanjima proizvoda upoznaju sa ljudima koji su radili na njima, koji ih koriste, i zato mogu da naplate telefon 1000 USD i prodaju ga. Postoji neraskidiva veza.
Isto je i sa Koka Kolom. Ne bi bila slavska trpeza bez nje, ili Nova Godina… i ko još pije hladno gazirano piće dok napolju pada sneg? Pa ja, jer ne pijem Koka Kolu, već magiju (proklete reklame, Deda Mraz, i ja naivna!) Ali, ti nemaš godine, decenije globalnog prisustva pa da ja tebe poznajem i da se sa tobom identifikujem. To znači da moraš iskoristiti apsolutno svaki mogući način da me privučeš, da me vežeš, da me zainteresuješ i uveriš u svoje umeće.
Čak i ako nemaš jasan cilj sa svojim blogom, dobro posećen prostor na internetu se uvek može izdavati. Ako imaš ljude koji prate tvoje tekstove i priče, prodaj prostor za banere, promoviši proizvode, uvedi affiliate linkove. Dobar sajt je uvek potencijalan izvor prihoda.
Ulaganje u budućnost
Hajde da se vratimo na onu ne baš popularnu devojčicu sa početka priče koja je pisala onaj meh blog kad smo bili mali. Šta li je bilo sa njom?
Pa, nastavila je da piše blog, stvorila odličnu radnu naviku, podigla nivo pisanja, poznavanja pravopisa, ostala u trendu sa dešavanjima u svetu blogovanja. Onda je kupila svoj domain i počela da se bavi malo ozbiljnije time dok je bila na fakultetu. Pronašla je svoju oblast, piše o blogovanju kao neko sa 5 godina iskustva onda kada su hiljade tek počinjale.
A ti si ovde.
Možda si student i sanjaš da upišeš master u inostranstvu, e pa blog može da bude tvoj CV. Imati blog znači da si preduzimljiva, pišeš o raznim interesovanjima, organizacijama čiji si deo, željama za budućnost, talentima. Rečenica, „za više informacija posetite moj sajt“ mnogo je impresivnija od nečega što možeš staviti u CV. Nikad ne znaš gde će te današnje ulaganje odvesti sutra.
Blog nema rok trajanja. Ako si kupila domain i hosting, sve dok plaćaš godišnje održavanje to je tvoj prostor, i često će trajati duže od rada u nekoj kompaniji, automobila, ili putovanja.
U poslednjih pet godina radila sam razne poslove za mnoge kompanije i prijava se uglavnom vršila onlajn, popunjavanjem formulara. U 90% slučajeva pored linka za LinkedIn stranicu, postoji prostor za link ka ličnom sajtu. To bi trebalo nešto da ti govori.
Možda misliš da tvoj posao nije takav da mu treba blog, i logično je da ćeš ga imati ako se baviš onlajn marketingom, prodajom preko interneta, pisanjem, putovanjima itd. Ipak, prijateljica koja se bavi fitnesom ima sajt, i koja je NLP trener, i koja je make-up artist, i koja je stjuardesa i koja piše poeziju u slobodno vreme, i još mnoge druge. Nikada nijednoj nije bio na odmet, naprotiv, ulganje u blog omogućilo im je da ozbiljnije vide i postave sebe u poslu kojim se bave.
Blog je postao deo njihovog onlajn identiteta.
Iz istog serijala:
- Građenje onlajn biznisa: 10 saveta za lični brending
- Građenje onlajn biznisa: „Hoću svi da me vole“ sindrom
- Građenje onlajn biznisa: Promena nije ružna reč
- Žene i onlajn biznis: Došlo je i naše vreme
