Pričam ti priču: Kako pisati humor
Kada pišemo, želimo da te uplašimo, da te rastužimo, nasmejemo, mada mnogo češće uspemo samo da razočaramo. Pisati dramu je lako, ubaci neko dete, ili još bolje, kuče, i suza suzu stiže. Horor takođe, samo zameni kuče klovnom. Kada se pak radi o pisanju komedije, to je komplikovana stvar za pisca. Pisac koji piše komediju mora da prevaziđe strah od blamaže, da prestane sebe da shvata previše ozbiljno, da oslobodi um kako bi napravio mesta za neočekivano. A povrh svega, mora da bude spreman na editovanje i još više editovanja.
U ovom tekstu delim nekoliko strategija koje će ti pomoći da se oprobaš u pisanju humora (a koje takođe mogu pomoći u kultivisanju kreativnosti).
Kombinuj nespojive stvari
- Old school kauboj koji je stručnjak za nuklearnu trijadu.
- Čoveku se u snu obraća veverica i govori mu da se uključi u naftnu industriju.
- Pas koji služi kao vrhovni sudija u američkom senatu.
Ne zna se šta ima manje smisla, ali John Oliver i njegovi pisci uspeli su da spoje nespojivo u emisiji Last Week Tonight sa fenomenalnim uspehom. Njihova emisija je odličan primer postizanja komičnog efekta kroz naizgled nespojivo.
Vežba: Na parče papira napiši ko, šta, gde, kad, zašto i izaberi temu (npr. vrhovni sud, zaštita životne sredine, prodaja kupaćih kostima, nešto deseto). Odgovori na ovih pet pitanja najbolje što možeš i zapiši sve što te asocira na tu temu.
Na primer: Devojka koja je vegan juče se vezala lancima za drvo u Amazonu kako bi sprečila seču šuma.
Onda podvuci crtu i napiši sve ono što nikada ne bi čuo ili pomislio u vezi ove teme. Probaj da iskombinuješ svoje odgovore i ideje u najčudnije.
Primer: Ko? Donald Tramp (jer njega nikada ne bi povezali sa zaštitom životne sredine). Šta? Sprečio je seču šume. Zašto? Slučajno, zaspao je u ležaljci koju je Tajna Služba razapela između dva drveta dok su obilazili Amazon.
Sad zamisli ovu priču kao crtani u novinama, debelu karikaturu Trampa kako sanja čizburger i dijetalnu kolu dok se tajna služba bije sa drvosečama kako bi zaštitila predsednika i nažalost, šumu.
Ponavljanje - Running gag
Na pravom mestu, u pravo vreme, ponavljanje fore zlata je vredno. Takve stvari često počnu nenametljivo, ili čak greškom, a nekad prerastu u kultnu stvar. Sećate se fore sa Milanovom vožnjom i kontejnerima u Žikinoj dinastiji? Ili još bolje, svega ikada u Top Gear-u? Koliko je samo genijalnih fora napisano zato što se James May jednom izgubio. A najbolji runnning gag je verovatno njihova tendencija da se namerno sudaraju, što je počelo slučajno.
Ovo je najlakše raditi kada se pišu sitcomi ili serijali knjiga (jer postoji duži vremenski period kroz koji poznajemo likove, pa se ovakve stvari mogu uneti prirodno, gde bi na primer u filmu od 2h nekada izgledale nametnuto). U Prijateljima Džoi spava sa lepim devojkama, ljudi misle da je Čendler gej, a Monika opsesivno čisti. Jednom kada lik postane poznat po nečemu, svakoj fori se smejemo jer je znamo, postaje inside joke. Ovakav humor takođe daje kontinuitet i lik postaje više od sklopa reči. Koliko puta sam samo izgovorila „Ovo je tipični Čendler“ ili „To je to, Del Boj je ludak“. Jednom kada liku daš prepoznatljivu osobinu, ili originalnu prošlost, po tome će ga ljudi najlakše zapamtiti.
Pravljenje lista
Ima pisaca koji veruju da se najbolji oblik fore napiše tek iz desetog pokušaja. Bilo to istina ili ne, pravilo važi da ako je pisanje editovanje, onda je pisanje humora editovanje na kub.
Uzmimo broj 10 za primer, jer često ga viđamo u naslovima „10 trikova, 10 bajki, Top 10 automobila, babinih marama, vrsta džema, načina da ubiješ iritantnog cimera, itd.“ Liste sa određenim brojem stavki super su vežba za brainstorming jer nam daju prostor da iz sebe izbacimo i kliše i nešto potpuno neočekivano, a često će nas stvarno naterati da se zamislimo.
Vežba: Ako na primer pišeš glavnog lika, napiši listu sa 10 nadimaka koje bi mogao da ima. Počni od očekivanog, i kreni ka nebuloznom. U Marvelovom stripu Guardians of the Galaxy gomila fora je napisana oko Piterovog nadimka Starlord.
Ako kreiraš lik negativca, napravi listu negovih 10 omiljenih filmova. Listu možeš koristiti za sebe, kako bi bolje razumela svog lika, ili uključiti u priču za druge da se smeju. Počneš sa Kumom, pređeš preko Ramba i Rokija i onda čisto zezanja radi ubaciš Mrs. Doubtfire i Mama Miju. Zavisno od pravca u kom ideš, njegova ljubav prema Meril Strip i Abi bila bi veliki deo njegovog karaktera.
Neočekivani uzrok
Pišeš tekst, kratku priču, pesmu ili roman misterije i krećeš od kraja, jer zašto da ne. Zamislio si da glavni lik mora da polomi nogu jer taj njegov gips je ključ rešavanja cele misterije. Ali kako? Ako je instruktor skajdajvinga, zašto ne bi pao sa stolice dok menja sijalicu (Moja komedija je uvek začinjena dobrom dozom ironijom).
Za ovaj efekat postoji zanimljiva vežba koju možeš primeniti svaki put kada si zaglavljen, i ne znaš kako da dovedeš lika od tačke A do tačke B.
Vežba: Ako tražimo način da lik završi u bolnici, napišemo sva slova azbuke i uz svako slovo napišemo jednu moguću nesreću.
Ovo je odlična vežba za maštu i razvijanje kreativnih vijuga, a rezultati mogu itekako pomoći da čak i najmanji detalji postanu zanimljivi.
Sve se sme, ako smeš
Jedan od mojih omiljenih pisaca je Jeremy Clarkson. On je naravno mnogo više od omiljenog pisca, on je moj bog (pre nego što skočite da me spalite na lomači, primetite korišćenje hiperbole). U svakom slučaju, Clarkson je poznatiji kao voditelj emisija o kolima, ali kada čitam knjige njegovih kolumni, ne mogu preći ni jednu jedinu stranu a da ne umrem od smeha.
Jednom prilikom na predavanju Deskriptivne Gramatike, sedeći u drugom redu Sale Heroja, malo se nisam udavila čitajući njegov tekst o tome u čemu su Britanci bolji od Francuza. Francuzi su naravno pobedili u vinu, plažama i siru, ali na kraju teksta, Clarkson je Britance izvukao činjenicom da je najpoznatiji britanski serijski ubica imao više žrtava od najpoznatijeg francuskog serijskog ubice.
Zbog ovakvih tekstova, Jeremy je veoma polarizujuća ličnost. Isto to se može reći za gomilu stand up komičara, glumaca i legendi britanskog humora. Često se vode debate šta je predaleko, šta se sme, a šta ne sme.
Odgovor je da se u komediji sme apsolutno sve, ako smeš.
Da je lakše smejati se porodici Kardašijan nego Holokaustu, tačno je, ali čak i vic o Holokaustu nađe svoju publiku na pravom mestu u pravo vreme. Sala u Domu Sindikata umirala je od smeha na viceve Džimi Kara, bilo da su o patuljcima ili analnom seksu. Granica nema ako znaš da napišeš priču. Samo budi svestan činjenice, da kao i u svakom poslu, neće se svakome svideti sve što radiš.
Vežba: Ne daj da te ta glupa želja da se svima dopadneš spreči da izraziš ono što želiš.
Poređenje
Humor zasnovan na poređenjima je jedan od lakših za pisanje i stvar je vežbe.
Napraviti ovakvu foru je prosto, treba ti samo parče papira i vreme za brainstorming. Uzmemo primer nečega što se inače smatra teškim, kao ostaviti cigare, i pokušavamo da nađemo primere nečega što je jednako teško ili još teže ili gotovo nemoguće. Počnemo od normalnih stvari, kao čitati bez naočara, ili čistiti mački zube koncem, ili čistiti zube tigru koncem, slušati tinejdžera da priča o svom danu, ili slušati tigra da priča o svom danu dok pokušavaš da mu očistiš zube koncem.
Prosto izaberi ideju koja te je najviše nasmejala, jer pisac je svoja prva publika.
Evo fenomenalnog primera iz memoara Roberta Schimmela, pod nazivom Rak na budžetu od 5 dolara na dan (Hemoterapija nije uračunata). Sam naslov je takođe dokaz one priče da sve može biti smešno, zavisi kako mu pristupiš. U svakom slučaju, on piše:
„ova glupa bolnička haljina mi se uvlači u dupe. Pokušavam da je povučem na dole, ali se odmah vrati kao da je zakačena na oprugu. Sednem, prekrstim noge, i odjednom sam Šeron Stoun.“
Generalizacija i Stereotipi
Generalizacija, ta slatka caka koja uvek prolazi. Ovde se opet vraćamo na mog idola Klarksona, koji je kralj ove stilske figure. Svi vozači kamiona samo menjaju brzine i ubijaju prostitutke, Amerikanci su debeli, glupi i neprijatni, Australijanci su u duši kriminalci, navigacija u nemačkim kolima vodi samo do Varšave, itd. Ako tražiš sweeping generalizations, on je vaš čovek.
Svakome ko se upravo šokirao ovim izjavama i traži mirišljavu so da se povrati, kazaću da se podseti naših fora o Crnogorcima, Bosancima, Lalama, Cigama, Policajcima, Plavušama i Pericama ovog sveta.
Ove fore prolaze jer su zasnovane na makar poluistinama. Neko je nekada poznavao lenjog Crnogorca, pa još jednog i još jednog, i eto tog stereotipa. Ovakve stvari se generalizuju jer je mnogo smešnije reći „Svi Bosanci su tvrdoglavi“ nego „Naučna istraživanja su dokazala da je tačno 67,2 % Bosanaca tvrdoglao, ako tvrdoglavo definišemo kao odlučnost da ne menjamo mišljenje čak i kad znamo da nismo u pravu.“
Oni koji žele da se nasmeju, znaju da generalizacija nije u potpunosti tačna, i samo uživaju u njoj. Oni koji su nezadovoljni svojim životima i idu u krug tražeći razlog da pljuju druge, ulažu žalbe i izigravaju žrtve, e oni će naći problem u svemu.
Vežba: Piši bez straha.
Ovo su neki od načina kojima možeš pristupiti pisanju komedija, humorističkih pričica ili poezije okupane sarkazmom. Ovo su takođe pristupi koji će ti pomoći da podstakneš kreativnost i izvučeš se iz onih mučnih ćorsokaka u koje svi umemo da upadnemo.
Sledeći put kad ti fali ideja, probaj nešto novo. Traži od prijatelja različite pojmove. Od jednog istorijsku ličnost, od drugog događaj, treći nek predloži životinju, a četvrti neka imenuje predmet, itd. Pa zamisli kraljicu Viktoriju kako brani Gondor na leđima jednoroga, sa kutlačom u ruci. It basically writes itself.
Iz istog serijala:
- Pričam ti priču: 7 ključnih saveta za travel writing
- Pričam ti priču: Zašto je “writer’s block” najveća laž kreativnog sveta
- Pričam ti priču: Kako pisati efektne naslove
