- Pisanje

Pričam ti priču: Kako da vežbaš pisanje za džabe

Znam da je danas popularno ići na kurs za sve. Ja prva hoću edukaciju o vođenju finansija (kod Karoline Herburt), kurs o aranžiranju cveća (kod Floradele) i možda neku radionicu origamija (sa Tagai). Najbolje je što je sada sve to dostupno, naročito za "stručne" stvari. Ipak, dosta toga, čak i kada govorimo o finansijama, a kamoli o pisanju, može da se uradi za džabe.

"Jao Ana, ja bih da pišem, ali nemam pare za konsultacije ili kurs ili nešto šesto".

Da, da, pošto, kad sam ja odlučila da se bavim pisanjem, ja sam uplatila kurs od 1000 evra koji me je svemu naučio - malo sutra. Ja sam pisala, i pisala, i čitala, pa čitala o pisanju, još vežbala, radila mentorstva, počela da pišem za druge, uz to naravno iskustvo sa fakulteta i povratne informacije i testovi za razne poslove, a onda kako sam počela druge da mentorišem tako sam i sama više učila, analizirajući tuđe tekstove. Ali, sve je počelo samo pisanjem.

Zašto da počneš sama?

Možeš da platiš najboljem piscu i mentoru na svetu, da odeš na deset kurseva i potrošiš hiljade evra - sve što ćeš postići jeste da ćeš uštedeti nešto vremena, dobiti savete koje bi inače vremenom i sama shvatila, i platiti podršku u radu. Novac ipak, nikada neće zameniti ili umanjiti sate i sate koje ćeš morati da uložiš sama sa sobom, i sa papirom.

Možeš da čitaš o tenisu, i gledaš Novaka Đokovića, ali napredovaćeš samo ako uzmeš reket u ruke.

Čak i kada platiš nekoga, on će te ispoštovati, posavetovati, potruditi se oko tebe, ali u svakoj vrsti mentorstva, mentor će dati više ako vidi da ti to stvarno želiš. Ali šta govori o tebi to što nisi ni pokušala, već si prvo otišla i dala novac?

Oni koji stvarno žele, prvo pokušaju sami, saznaju sve što mogu, pa onda daju novac.

Kako da počneš sama?

  • Kupi svesku i svaki dan popuni jednu stranu. Možeš da počneš sa snovima, ili opisom dana, željama, uspomenama iz detinjstva, ali počni da ispunjavaš strane. Vreme mora da prođe, papir da se popuni, olovka da se potroši.
  • Zadaj dugoročan cilj. Ovo je ono - znaj zašto radiš to što radiš, jer ako samo sebe forsiraš bez cilja, nema te motivacije na celom svetu koja će te progurati kroz pisanje. A "pa htela sam da pišem, što da ne" retko kad ima rezultate. Ovo se preporučuje i kada kreneš u teretanu, ili odlučiš da naučiš da jašeš - da li ti je cilj da ne padneš sa konja, ili da galopiraš kroz šumu? Zavisno od cilja drugačije ćeš se ophoditi prema vežbanju i redovnom pojavljivanju.
  • Zašto bi iko gledao tvoj shit. I ovo mislim na najljubazniji mogući način, sa puno ljubavi, jer zamisli moju situaciju. Neko mi pošalje svoj tekst i lepo zamoli da kažem šta mislim o tome - za džabe - što sam nekada i radila jer sam bila glupa, i nesvesna vrednosti svog vremena, i uvek spremna da žrtvujem sebe za druge (nemojte to da radite). Ja otvorim dokument, gde se devojka nije dovoljno potrudila da stavi lepo velika slova na početak rečenica, da pročita jednom i ispravi desetine greškica u kucanju, progutana slova, spojene reči, fali interpunkcija, opšti horor. Dakle, ona je sela i za 15 minuta otkucala nešto (verovatno misleći kako je njen brain fart vrhunac srpske književnost neviđen od Andrićeve nobelove nagrade, i ona je završila). To je sramotno i bezobrazno, čak i ako nekoga plaćaš da ti da feedback, jer ta osoba nije tu da ispravlja tačke i zareze i da te uči da na kraju pitanja stoji znak pitanja. Ta osoba u stvari i ne želi da piše, ili vežba pisanje, već samo želi da joj neko kaže kako je fenomenalna, i onda i taj hobi može lagano da ostavi za sobom. Zato prvo sedi, i potrudi se da to što si sama kreirala bude što bolje - ne želiš da traćiš tuđe vreme (i svoj novac).
  • Fokusiraj se na prave stvari - nisi još ni počela da pišeš, a već razmišljaš kako nećeš moći ništa da uradiš jer nema ko da ti kaže šta je dobro, a šta nije. Razmišljaš pogrešno. U prvim fazama pisanja, sama si sebi dovoljan kritičar. Postoji toliko besplatnih saveta onlajn, uz koje možeš lako da revidiraš svoja dela, uvidiš gomilu glupih greškica, i znatno pobošljaš pisanje samo time što ćeš obratiti pažnju.
  • Kada ti stvarno bude falio feedback, ili da neko pogleda svežim očima, nađi drugaricu koja bi takođe da piše, pa jedna drugoj pregledajte tekstove. Ili nađi nekoga onlajn, pa zajedno pišite.
  • Čitaj knjige o pisanju. To bi u ovom slučaju bilo jednako udžbeniku u osnovnoj školi. To je sva teorija koja ti je potrebna. Ali ne potpadaj pod lažan autoritet - usvoji ono što odgovara tebi i tvom stilu, a ne slepo da slušaš sve što ti neko kaže (pa ni ja)
  • Čitaj kvalitetne knjige (ili dobre domaće pisce, ili cenjene prevode velikih dela)
  • Guglaj - mali je milion blogova o pisanju, naročito na engleskom, i ja bih ti pre preporučila to nego kod nas da čitaš, jer je izbor mnogo veći.
  • Piši čak i ako nema ko da čita. I u samom procesu se uči, ako pišeš sa pravim razlogom.
  • Napravi Instagram account (ovo je dobro za početnike) jer imaš nešto prostora za pisanje, a ne košta ništa za razliku od bloga, i možda dobiješ neku povratnu informaciju usput, ako misliš da ti je to toliko potrebno.

Kada da tražiš pomoć?

Kao neko ko radi sa ljudima na poboljšanju pisanja, uvek preporučujem da prvo pokušate sve što možete sami, a onda kada naiđete na neku prepreku, kada kroz rad uvidite nedostatke, platite nekoga sa više iskustva.

Plati pomoć kada možeš jasno da formulišeš zašta ti je pomoć potrebna. I meni lično je najgore kada mi dođe neko i kaže "ja ne znam tačno šta hoću i šta mi treba, ali evo me, dolazim, i ti mi pomozi." Pa ja mogu da ti pomognem u nekoj meri, ali baš da gledam u pasulj šta je tebi tačno potrebno - ne mogu.

Takođe, kako da ti dam feedback na pisanje, ako nikada ništa nisi napisao? Ne ide, zar ne?

Kada i zatražiš pomoć, odlučiš da platiš, pažljivo biraj sa kim ćeš da radiš. Kod nas ima priličan broj ljudi sa kojima možeš da se konsultuješ (uključujući mene), i sigurna sam da za svakoga ima odgovarajuća osoba.

Izaberi nekoga sa kim se kapiraš, čiji stil ti se sviđa, čiji tekstovi rezonuju sa tobom. Nije svako za svakoga. Ja ću pre odbiti da radim sa nekim kome ne mogu da pomognem, nego da uzmem novac i ne postignemo ništa.

I samo da znaš, svako, ali baš svako, će ti reći da moraš da pišeš, puno, i često, da vežbaš, pa ako očekuješ da čuješ nešto drugačije, ne bacaj pare.

To bi bilo to od mene. Moj besplatni priručnik za vežbanje pisanja možeš da preuzmeš ovde.

Ukoliko si došla do tačke kada ti je potrebna pomoć, a misliš da ja mogu da je pružim, poslednje konsultacije u ovoj godini držim 18. decembra, i za to me možeš kontaktirati preko Instagrama, ili na mejl contact@anamarkov.com

Hugs, Ana

Pročitaj i:
Share

0 Komentara

Ostavi komentar


@ana_markov_