O pisanju

Kako da kreirate svoju motivaciju

Nije mi lako da radim. Nije mi lako da sednem, nije mi lako da smislim o čemu da pišem i nije mi lako da počnem. Imam tu sreću da kada počnem, vrlo lako završim tekst, ali ja pored talenta za pisanje imam i godine iskustva iza sebe, pa mi sam proces ne predstavlja problem. Problem je u tome što uvek potrošim više vremena na odlaganje rada, nego na sam rad. Onda se nerviram jer mi ta mizerna stvar, taj početak, taj akt sedanja za laptop, ili uzimanje parčeta papira i olovke, otežava posao i život. Pitanje je gde naći motivaciju za početak. 

Naći je nećemo nigde. Moramo sami da je kreiramo. 

Sesti, početi, odlučiti se na rad je gotovo pola posla. I ta odlučnost, zajedno sa konstantnom vežbom može nas odvesti daleko. Talenat jeste bitan i naravno, nećemo reći da neko može postati sledeći Tolstoj ili Tolkin bez talenta i sa mnogo rada. Ali ću potpisati da i bez nekog ludog talenta možete biti uspešan pisac (ovde ću se ograditi i te ideje da nije svako ko piše pisac i bla bla truć. Pod pisac u ovom tekstu mislim na osobu koja se bavi pisanjem kao profesijom ili je pisanje deo njenog svakodnevnog posla, od kog živi i zarađuje, da mi puristi ne skaču za vrat). Uspešan se postiže radom, radom, i samo radom.

Ovo su neki od jednostavnih načina na koje ja pomažem sebi da pišem. Uopšte ne mora biti u pitanju pisanje, već bilo koji posao koji odlažete (na pamet odmah pada spremanje ispita, pu pu, bilo, ne povratilo se).

Nađite svoje idealno doba dana

Znam da mnogi ljudi ne biraju svoje radno vreme, ali ovaj tekst se primarno obraća ljudima koji sami vode svoj posao ili imaju fleksibilno radno vreme, ili su studenti.

Mada nikome neću preporučiti da radi i uči noću, kazaću takođe da sam ja tako završila fakultet. Nikad nisam sedala za sto pre ponoći i radila bih do 6 ujutru. Znam sve, tišina, mir, dance breaks na pauzama kada niko ne može da te vidi, dug vremenski period bez uznemiravanja, telefona, niko ništa ne objavljuje na instagramu itd. Sve su to bile prednosti dok nisam poremetila organizam, spavanje, štitnu žlezdu i slično. Onda je vrag odneo šalu.

Mogu reći da danas ustajem pre 6, odmorna, puna energije, koristim ceo dan do maksimuma, a jutro takođe može biti odličan period mira i tišine. Da li je bilo lako? Apsolutno ne! Ali kad zazvoni alarm i otvorim oči, u tom jednom trenutku skupim snage i odlučim da ustanem, umesto da ostanem u krevetu. Posle nekoliko dana, postane lakše. Posle par nedelja, počinjem da se budim bez alarma.

Odredivši jutro za rad, uglavnom do 3, 4 popodne završavam glavninu posla i ostatak dana provodim u čitanju, šetnji, kafama sa dragim ljudima, itd. Slušajte svoj organizam i prilagodite se. Nađite optimalno vreme za svoj um i svoje telo i radite sa njima, a ne protiv njih.

Potrebna je samo odluka i stvaranje navike, tako da, cut the crap.

Stvorite lepo radno okruženje

Moj mali kutak

Kazaće ljudi, „Jao Ana, kako je ovo površno“, a ja ću na to kazati da površno daje rezultate.

Za svakoga od nas postoji okruženje koje čini da se osećamo dobro, da se skoncentrišemo, da budemo spremni za rad. Neko voli tamne prostorije, miris drveta i knjiga. Ja uživam u prirodnom svetlu, minimalizmu i pink detaljima. Neke ljude inspirše svež vazduh, dobar pogled, omiljena lampa ili pisanje ljubičastvom hemijskom u omiljenu svesku sa Dizni princezama. I sve to je ok.

Ako će taj neki detalj, ili tih 10 detalja da vam pomognu i nateraju da zalepite dupe za stolicu ili prisilite sebe da se koncentrišete na pola sata, sat ili dva, samo napred. Uložite taj novac i stvorite svoj kutak, NAROČITO ukoliko radite od kuće i taj kutak je vaša kancelarija.

Obucite omiljenu haljinu, prevrnite gaće, vežite crven konac oko ruke, oko struka, whatever works for you, i bacimo se na posao.

Postavite sebi jasan cilj

Hajde da zamislimo da ja sad hoću da napišem knjigu. Znajući sve tajne motivacije i dobro poznajući tu zlobu zvanu Resistance, postavim sebi krajnji rok, i nekoliko manjih, na primer, za svako poglavlje. Raskrstim sa sobom u glavu zašto to radim, čemu ta knjiga, na koji način me ispunjava, čemu doprinosi i odlučim, čvrsto, da to mora da bude. 

Da li mislite da ja ustajem svako jutro, srećna i nasmejana sedam za komp i pišem satima i satima bez brige i problema, jednako motivisana? Malo sutra! Danas ide fenomenalno, sutra proklinjem i sebe i knjigu, prekosutra se toliko nerviram oko one tri rečenice koje neće da se uklope, razbolim se na nervnoj bazi, govorim sebi da je ovo kraj, i ne mogu da ustanem iz kreveta. 

U tim trenucima, tih dana, setim se onog cilja, zamislim knjigu u svojim rukama, i nateram sebe na rad. Radim u krevetu, radim u kafiću, u stanu, na papiru, na telefonu, kompjuteru. Onda kada najmanje želim, onda najviše radim. Ne moram da pišem svaki dan ako nemam ideje, ali editujem, prepravljam, ispravljam pravopisne greške, istražujem detalje, pišem naslove poglavlja, nebitno. Važno je da svaki dan radim i idem bliže tom cilju. Polovina tog rada je mehanička, i treba samo početi. Taj cilj, svetlo na kraju uskog, smrdljivog, vlažnog tunela, postaje sila koja nas motiviše. 

Druga opcija je naravno, odustati. Mnogo je lakše, mada onda nemaš knjigu. 

Shvatite da motivacija nije magija već navika

Motivaciju nećete naći vračanjem, u kartama ili igrajući goli po poljima. Probajte i tako, ali ništa od toga. Bićete najviše motivisani kada budete shvatili da motivacije nema. Sve je stvar navike!

Uzmite na primer kretanje u teretanu. Dugo nisi vežbala, mišića nigde, kilograma previše, mrzi te da živiš a kamoli da treniraš. Nateraš sebe prvi dan, nateraš drugi. Treći dan podmićuješ sebe, lažeš, sve samo da se nekako odgegaš do tamo. I posle 2, 3, 4 takve nedelje, budiš se jedno jutro i misliš “Čoveče, baš bih mogla u teretanu, da se dobro preznojim, izbacim toksine, istegnem i osećam strava.” 

Šta bi?

Šta se to desilo u tih nekoliko nedelja? Odakle ti ‘motivacija’? Motivacija je došla iz navike. Redovnim radom naučila si svoje telo i um da je to nešto dobro, zacrtala si sebi cilj i pregurala si krizu, pobedila Resistance koji stanuje u nama. Stekla si naviku, i prepreke više nema. 

A šta je sa pisanjem?

Pa, ja sigurno ne provodim dane ležeći u krevetu i gledajući u zid kad me odjednom preplavi osećaj motivisanosti, pa ček da sednem za kompjuter i napišem divan tekst. Da tako čekam motivaciju ne bi bilo nijednog teksta na ovom sajtu. Naravno, dešavaju se i takvi trenuci, ali ako hoćeš stvarno da radiš, od čekanja nema ništa. 

Predočite situaciju sebi na ovaj način – moram to da uradim (ovo moram dolazi iznutra, a ne zato što vam je neko rekao, to moram da naglasim! Morate da radite nešto kako biste dostigli cilj koji ste sebi zacrtali ili ispunili svoju svrhu, kao što ja na primer moram redovno da pišem kako bih imala uspešan blog i vežbala i napredovala, kako bih dalje mogla da pomognem još većem broju ljudi). Dakle, moram!

Onda odvojite vreme, na primer ujutru, u na primer vašem omiljenom inspirativnom kutku, otvorite svoju Spajdermen ili Dizni svesku ili zeleni Word dokument i počnete da pišete i samo to radite. Svaki dan, u isto vreme.

I onda opet.

I još jedan dan.

Dok jednog neočekivanog četvrtka (jer zašto da ne) ne poželite da sednete jer baš želite nešto da uradite, napišete, naučite. Stekli ste naviku, imate motivaciju. Sad vam preostaje samo da je negujete.

Kontinuitet, iliti, vežba, vežba i samo vežba

Znaš ono, celo leto ideš u teretanu, radiš redovno, paziš šta jedeš, izvajaš telo, možeš da istrčiš 15km, znaš koja vežba i teg su za koji mišić i osećaš se odlično! E pa, ja nemam pojma jer sam lenjo prase, ali zarad poente priče, pretvaraću se da znam. I onda posle divnog dugog leta kreće slavska sezona.

Kakvi Nacisti, Turci, Hrvati, levičari, desničari ili komšije koje nam pomeraju međe i truju kučiće, slavska sezona je glavni neprijatelj Srba. Sigurna sam da je taj ručak od 5 jela, sa 16 sorti sitnih kolača koje moram da pravim sa majkom, domaćim vinom koje nas greje u decembarskoj noći Svetog Nikole baš poenta duhovnosti slavljenja slave. Onda se preko sarme i mesa razvlačim do novogodišnje ruske salate i ćevapa, sve do Božića i 14 različitih jela koja pojedem 6 i 7 Januara. Baš onako kako je Bog prepisao. Anyhow, skrenula sam sa teme.

Dakle, celo leto fizička fenomenalnost, dođu slave, hladno je napolju ko će u teretanu, gužva je i smrdi, a na toliko slava i proslava treba stići, a i dan je kraći, nema se vremena.

I šta bude na proleće? Gde je nestalo ono telo koje smo slikali za instagram pre samo dva meseca?

Pa dragi moji, vrlo verovatno da se obuklo u nekih 5-7kg masnih naslaga. Da mu ne bude hladno, naravno. Samo je sada mnogo teže ponovo krenuti u teretanu i trčati i jesti zdravo, zar ne? Jer više ne nastavljamo, nego krećemo ispočetka. Lako je iz pete prebaciti u šestu brzinu, ali pomisli kako je kada moraš u šestu iz prve.

Mislim da vam je sada sve jasno.

Jednom kad stvorite naviku, morate raditi redovno da ne biste izgubili naviku. A nema ničega težeg nego početi ispočetka.

Motivacija = Navika = Rad, rad i samo rad

Da li ste i vi iskusili probleme sa motivacijom? Da li je bilo trenutaka na ivici odustajanja i ko je pobedio? Pišite mi u komentarima ili na mejl contact@anamarkov.com

Podeli svoje mišljenje

%d bloggers like this: