O pisanju

Brejnstorming tehnike: Kako se rađaju ideje

U onom divnom (this a joke) periodu kada je Hitler upao u Poljsku i cela Evropa uzela oružje u ruke, u Americi, Aleks Ozborn, šef u jednoj marketinškoj agenciji radio je na napretku jedne druge vrste. Isfrustriran nesposobnošću svojih zaposlenih da nađu nove i originalne ideje, on je izmislio tehniku za rešavanje kreativnih problema, zvanu brejnstorming (brainstorming).

Za razliku od mnogih ideja rođenih u prošlom veku (koje su poput Hitlerovih prilično zamrle), Brejnstorming se pokazao žilavijim od proseka. Štaviše, danas je popularniji nego ikada. To je jednostavan proces koji može raditi jedna osoba ili tim ljudi, i uz praćenje jednostavnih pravila ne može da ne izrodi dobre rezultate.

Šta je brainstorming?

To je način razmišljanja koji ne ograničava osobu. Cilj je rešavanje postavljenog problema i iznalaženje novih i neočekivanih ideja. Ovo je prava stvar za ljude koji bi da se izvuku iz ustaljenog razmišljanja i pristupa rešavanju problema.

Važne stvari na koje obratiti pažnju

  • Postavi pitanja koja će ti pomoći da fokusiraš brejnstorming
  • Kvantitet, ne kvalitet (napiši 101 ideju, a onda nađi jednu koja je kvalitetna)
  • U prvom delu procesa nema osuđivanja i analiziranja, samo listaj
  • Neka ideje budu šlo luđe i čudnije
  • Zapiši ili zabeleži svaku ideju

Individualni vs Grupni pristup

Individualni

Dok je brejnstorming češći u grupama, naročito u kompanijama gde je kreativnost ključ, individualni pristupi su nekada efektniji. Kada radiš sama, nema distrakcija, ne moraš da brineš o drugim ljudima i koje će njihovo mišljenje biti niti da čekaš svoj red kako bi rekla nešto. Raditi sama je najbolje kada tražiš rešenje za jednostavan problem.

Grupni

Ako radiš u timu a pred vama je kompleksan problem, zatvorite se u kancelariju, umanjite distrakcije i pred sebe stavite problem. Važno je imati osobu koja vodi brejnstorming sastanak. Grupa daje više mogućnosti jer je na raspologanju više izvora kreativne energije, ideja, saradnje. Kada se ideje pokrenu, velika grupa se može podeliti u manje koje imaju za zadatak razradu planova. Takođe, kod jedne osobe može da se rodi klica odlične ideja dok će druga osoba znati kako da oko te ideje napravi plan a treća sprovede sve u delo.

Najvažnije je da svi budu otvoreni za jednu saradnju bez osuđivanja, jer ovo je prostor gde stvarno nema glupih ideja.

Vrste pristupa

Vizuelni

Ovo su tehnike za one najkreativnije/umetničke duše koji se inspirišu kroz vizuelna pomagala.

Storyboarding. Pristup u kom se sve ideje stavljaju pred tim kako bi se među njima napravile veze. Na parčiće papira napisati sve što ti pada na pamet za određenu temu, reči, asocijacije, ideje, i staviti na zid ili prozor ili tablu. Onda raditi na tome da se one povežu u koherentnu priču, narativ, polako izbacujući višak.

U modifikovanoj formi, ovaj pristup je koristan za režisere, bilo da radiš reklamu za čips ili snimaš najveće filmske trilogije svih vremena. Peter Jackson, režiser moje omiljene filmske trilogije, koristio je sličnu tehniku u snimanju Gospodara Prstenova gde je njegov dizajner uradio skice svih scena koje je Džekson onda ređao u priču kako bi testirao redosled scena pre samog snimanja. 

Čak i ako sprovodiš neki manji plan u delo, skiciranjem ili prostim ispisivanjem svih potrebnih radnji od početka do kraja, lakše ćeš organizovati rad i vizualizovati akcije. 

Ovu tehniku možeš koristiti i ako pišeš svoj prvi ebook, gde u napred želiš da skiciraš izgled stranica, raspored fotografija, blokova teksta kako bi bolje razradila svoju ideju i tačno znala svaki sledeći korak.

Mind Mapping. Jedna od najpopularnijijh tehnika za koju čak postoje i templates onlajn.

Zamisli igru Asocijacija u Slagalici, samo obrni stvar. Počinješ od krajnjeg pojma i onda ga račvaš na četiri, a onda svaki od tih na još četiri, i tako može i u nedogled. Poenta u kreiranju mape je da se na sred papira napiše početna ideja ili problem, a onda tu ideju granaš u više malih ideja i sve više i više se šire dok pred sobom nemaš kompleksan problem koji je dovoljno razgrađen i otvoren i pojednostavljen u manje, rešive jedinice.

Sortiranje ideja

S.W.O.T. U svetu biznisa ovo je jedan od osnovnih termina koji se odnosi na Strengths, Weaknessess, Opportunities and Threats u jednom projektu ili biznis planu. Svaki, ali svaki biznis udžbenik počinje od ovakve analize projekta.

Hoćeš da kreiraš proizvod, otvoriš restoran, osnuješ firmu, kada napraviš svoj plan on mora imati ova četiri aspekta. Na taj način ti teraš sebe da nađeš rupe u planu i uradiš sve što možeš da unapred sprečiš pojavu problema, prepoznaš pretnje po svoj posao, ili maksimalno iskoristiš snage svog plana.

Kada govorimo o Swotu kao formi brejnstorminga, papir, olovka, četiri kolone i na primer tema „moj novi logo“. Za svaki primer u kolonu napiši šta je dobro, koja je slabost tog loga, šta mu fali, i slično.

Šest Šešira. Moja omiljena tehnika na konto toga da je zabavna koliko i korisna. Može se raditi u grupi od 6 ljudi, ali možeš je raditi i sama. Priča je prosta. Šest šešira imaju svoje uloge. Logika, optimizam, đavolji advokat, emocija, kreativnost i menadžment.

Kada pristupaš novom projektu, na primer ja imam ideju da napišem i objavim knjigu. Pre početka projekta ja „Stavljam na glavu“ jedan po jedan šešir i posmatram svoj plan iz šest različitih perspektiva. Najveća snaga projekta jeste kada sama nađeš rupe i moguće probleme, i rešiš ih pre nego što se pojave i ugroze te.

Kreativne igre

Rolestorming. Nekada smo mi sami problem što ne možemo da dođemo do svežih ideja. Nekada nas naše navike i strahovi ograničavaju, i u takvim situacijama ovo može biti dobra tehnika. Rolestorming je kao role playing (igranje uloga) sa ciljem brejnstorminga.

Ovo je nešto što se može raditi i u grupi i individualno. Koje su prednosti? Često ako se uživimo u tuđu ulogu, u nešto što nismo mi sami, nemamo inhibicije i ograničenja koja nosimo sa sobom. Takođe, ako radimo ovu tehniku u većoj grupi na poslu, neko će možda lakše iskazati svoje iskreno mišljenje ili „lupiti“ nešto kada ne igra sebe. To je veoma oslobađajuć osećaj.

Ja radim ovu metodu tako što na papir stavim par osobina osobe koju igram. Neko ko nije ograničen budžetom ili ko nema strah od neuspeha ili ko ima sve vreme ovog sveta da ostvari planove, ko brzo i efikasno donosi odluke, i uživim se u tu ulogu. Onda na jednostavna pitanja koja postavim sebi, poput kako kreirati ovaj proizvod? imam deset puta više ideja i odgovora, a kod brejnstorminga fokus nije na kvalitetu, već na kvantitetu! Skupiti što više ideja. Ako jedna od ideja bude nešto malo van mojih mogućnosti, ja je stavim po strani i vidim šta mogu da uradim kako bih unapredila svoje mogućnosti.

Who do you think you are. Kao podvrsta Rolstorminga imamo igru koja najbolje funkcioniše u grupi. Kako bi pristupili rešavanju problema da je vaš tim lider Stiv Džobs? Ili Betmen? Ovde možete izabrati nekoga ko ima one kvalitete koji su dobri za vođu određenog projekta. Ako imate problem u marketingu, zašto se ne zapitate šta bi Don Drejper uradio (marketinški genije iz serije Mad Men). Joda, Stiven Spilberg, ili možda čak Novak Đoković.

Obrnuti Brejnstorming. U velikim korporacijama gde je bezbednost informacija apsolutni prioritet, često angažuju hakere/kriminalce da hakuju firmin sistem kako bi pronašli sve rupe i moguće probleme pre nego što oni stvarno postanu problemi. Ovakav pristup rešavanju problema sa suprotnog kraja može izroditi rešenje brže nego razmišljanje iz pristupa „kako ojačati sistem“.

Ako ništa drugo ne pomaže, posmatranje stvari iz nove perspektive ne može da škodi.

Umesto da postaviš pitanje „Kako da rešim ovaj problem“ postavi pitanje „kako da ga izazovem“. Jednom kada imaš spisak mogućih uzroka, kreni tom listom i reši te probleme.

“Inventions are not solely the making of material things, inventions are also the mental unleashing of ideas by a genuis with a sixth sense.”
― Michael Bassey Johnson

Ovo su samo neke od mnogobrojnih tehnika za rešavanje problema ili bežanje iz stanja kreativne iscrpljenosti. Bilo da odlučite da pokušate nešto sa mog malog spiska, ili verujete da su to gluposti, važno je zapamtiti:

  • Nema glupih ideja, već samo onih koje ne služe
  • Brejstorming može biti samo vežba razmišljanja (mentalna gimnastika)
  • Nekada se više isplati posvetiti dovoljno vremena pronalaženju prave ideje, nego debelom radu na lošoj
  • Dobar pristup i originalna perspektiva vrede više od načina na koji je nešto napisano (Samsung je izbacio folding telefon kom se ekran presavija na pola, i izgleda užasno, ali bukvalno najružniji telefon u poslednjoj deceniji, IPAK, cela tech zajednica je pozdravila ideju, pristup, i prepoznala vrednost jednog ovakvog proizvoda za budućnost tehnologije mobilnih telefona)

KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA SA BREJNSTORMINGOM?

Podeli svoje mišljenje

%d bloggers like this: