Znam da je danas popularno ići na kurs za sve. Ja prva hoću edukaciju o vođenju finansija (kod Karoline Herburt), kurs o aranžiranju cveća (kod Floradele) i možda neku radionicu origamija (sa Tagai). Najbolje je što je sada sve to dostupno, naročito za "stručne" stvari. Ipak, dosta toga, čak i kada govorimo o finansijama, a kamoli o pisanju, može da se uradi za džabe.
by Ana Markov
Kada sam u osnovnoj školi kročila na svoj herojski put pisca, dobro zarezanom štedlerovom olovkom, pisanje je bilo nešto što se radi po principu talenta. U odeljenju se tačno znalo ko čita domaće zadatke i ko na pismenom iz srpskog dobija petice (ja, i još neki). I to je bio kraj priče.
by Ana Markov
Bukvalno svake nedelje dobijam pitanja na temu originalnosti / kreativnosti i da li postoji nešto što još nije rečeno. Maltene svaka tema koje se mi dohvatimo, obrađena je. Zato iskreno mislim da se originalnost ne može nikada više naći u temi. Originalnost mora da postoji u načinu na koji obrađujemo temu.
by Ana Markov
U drugoj godini srednje, na zamenu srpskog nam je došla profesorka koja mi je držala zamenu godinama ranije u osnovnoj školi. Kao malu vežbu upoznavanja odeljenja, zadala nam je da ustanemo i opišemo sebe u 3 reči. Kada je na mene došao red, rekla sam "lepa, pametna i duhovita, ali mislim da je skromnost ipak moja najveća vrlina". Niko se nije iznenadio.
by Ana Markov
Od svog nastanka, blogovi su prešli dalek put od hvalisavih kreacija programera i javnih dnevnika naivnih devojčica, do svog sadašnjeg statusa. Danas, svaka treća osoba koju poznajem ima neku formu bloga.
by Ana Markov
Za ljude koji nisu ni počeli da pišu, pisanje je najveća od svih noćnih mora. Oni ne mogu da zamisle kako će od prazne doći do popunjene strane. Nisu ni svesni da ih tek kada nekako napišu nešto, golgota čeka - zove se revidiranje.
by Ana Markov
Kad smo bili mali, majka je svakog vikenda za doručak pravila picu. Jeli smo u krevetu, dok su na Pink-u puštali četiri epizode Prijatelja sa onim nesnosnim, dvadesetominutnim blokovima reklama. Ali bila su to lepa jutra - i ovo stvarno ima veze sa pisanjem.
by Ana Markov
Kako uopšte priča postaje priča? Da li je živa i kada je samo ideja, ili se rodi sa rečima na papiru, ekranu laptopa, uflekanoj klubskoj salveti? Ili joj samo publika daje vrednost. Koliko ljudi treba da vidi drvo koje pada u šumi, da bi priča stvarno postojala?
by Ana Markov
Pre više od tri godine, napisala sam svoj prvi blog post. Želela sam samo da pišem, da vežbam pisanje i pričam priče. Kad u priču uđe crv, zvani "koja je poenta pisanja ako niko ne čita", odnosno, "gde ti je Instagram"... i bi Instagram...
by Ana Markov
Razumem te skroz. Počela si Instagram account pod jednim imenom želeći da se baviš nekim poslom, ali tvoje interesovanje se promenilo. Kupio si domain za sajt ne znajući tačno gde će te biznis odvesti i sad ti više ne odgovara. Radila si godinu dana da ustališ sebe u jednoj oblasti, ali sada bi da se širiš, ili menjaš. I šta sada?
by Ana Markov
