Kad smo bili mali, majka je svakog vikenda za doručak pravila picu. Jeli smo u krevetu, dok su na Pink-u puštali četiri epizode Prijatelja sa onim nesnosnim, dvadesetominutnim blokovima reklama. Ali bila su to lepa jutra - i ovo stvarno ima veze sa pisanjem.
by Ana Markov
U prvoj godini srednje, imali smo test iz biologije za koji se nisam spremila. Hoću reći, profesorka je bila nefer i strašno stroga i užasna. Kada sam rekla ocu i zamolila ga da mi opravda taj dan kako ne bih morala u školu rekao je "sad ćeš lepo da se spremiš i da odeš u školu i da dobiješ keca.
by Ana Markov
Kako uopšte priča postaje priča? Da li je živa i kada je samo ideja, ili se rodi sa rečima na papiru, ekranu laptopa, uflekanoj klubskoj salveti? Ili joj samo publika daje vrednost. Koliko ljudi treba da vidi drvo koje pada u šumi, da bi priča stvarno postojala?
by Ana Markov
I Snežana zagrize jabuku, pade u san, patuljci napravili sanduk i neizvesnost na maksimumu. Gledamo bajku, i kao mali (i naivni) mislimo kako će princeza možda umreti. Srećom, u priču stiže princ (mučenik ni ime nema), sa sve belim konjem i ljubi uspavanu devojku. Ona se budi, suze tuge postaju radosnice i živeli su srećno do kraja života. Samo što nisu.
by Ana Markov
Parfimerija Sava, ulica Kralja Petra 75, i u njoj, najpoznatiji i jedini parfimer Srbije, Nenad Jovanov i ovog subotnjeg prepodneva u ulozi mađioničara, sa suprugom kao asistentom. / Na drugom kraju svetle prostorije, iza bele vitrine, stajao je deka od 70ak godina i razvlačio testo.
by Ana Markov
Bukvalno svake nedelje dobijam pitanja na temu originalnosti / kreativnosti i da li postoji nešto što još nije rečeno. Maltene svaka tema koje se mi dohvatimo, obrađena je. Zato iskreno mislim da se originalnost ne može nikada više naći u temi. Originalnost mora da postoji u načinu na koji obrađujemo temu.
by Ana Markov
Pitaju me ljudi zašto nikada nisam pisala o Kosmaju. Dolaze i odlaze travel blogeri i pišu gotovo preslikane tekstove o tome kako treba obići spomenik i vidikovac i manastir. Znaju sve prečnike, visine, istorije naziva i udaljenosti u kilometrima i minutima. Ja ih ne znam. Niko ko je sa Kosmaja neće ti reći prečnik poznatog spomenika, ili ime arhitekte. Oni žive tu planinu.
by Ana Markov
U drugoj godini srednje, na zamenu srpskog nam je došla profesorka koja mi je držala zamenu godinama ranije u osnovnoj školi. Kao malu vežbu upoznavanja odeljenja, zadala nam je da ustanemo i opišemo sebe u 3 reči. Kada je na mene došao red, rekla sam "lepa, pametna i duhovita, ali mislim da je skromnost ipak moja najveća vrlina". Niko se nije iznenadio.
by Ana Markov
Pre više od tri godine, napisala sam svoj prvi blog post. Želela sam samo da pišem, da vežbam pisanje i pričam priče. Kad u priču uđe crv, zvani "koja je poenta pisanja ako niko ne čita", odnosno, "gde ti je Instagram"... i bi Instagram...
by Ana Markov
Kad si bila mala, imala si drugove u vrtiću i komšiluku. Ali onda ste krenuli u prvi razred i Jovana je to uradila u drugoj školi. That bitch. Kako se usuđuje da uništi naše jednogodišnje prijateljstvo igranja lego kockicama i crtanja cvetova. Ali brzo si prešla preko toga, ipak je to bila samo sedmina tvog polu-svesnog života...
by Ana Markov
