fbpx
Priče iz života,  Putovanja

Vijetnam 4.5: O gubitku (U pirinačnim poljima)

Deca u Sapi

Rođena je u zemlji staroj hiljadu godina, na dalekom severu, gde su sve žene pre nje radile u poljima, radile po kući, radile i u snu. Ovde, muževi su kupovali svoje žene. One su bile snažne, ponosne, oslonac ove zajednice. Njena majka živela je jednostavnijim životom, u prirodi, igrajući se u blatu, trčeći kroz brda i dolinu. Odeću je sama šila i bojila indigo biljkom. Hranila se kašom i brašnom pravljenim od pirinča koji je porodica gajila. Voda u reci bila je sveža i hladna.

Mnogo vremena je prošlo otkako su se mama i tata venčali. Nije bilo slika njihovog venčanja na drvenim zidovima naše kuće. Mnogo vremena je prošlo. Danas, mama deluje isto ali sa sobom nosi mobilni telefon. Polja pirinča izgledaju kao nekada, ali u daljini, svakodnevno se uzdižu nove kuće od kamena i betona. Reka je hladna, ali sa sobom nosi plastične flaše, kese i đubre. Buka skoro da dopire do nas. Prošlo je mnogo vremena otkako je mama bila mlada. Onda je rodila mene.

Devojčica koja je inspirisala ovu priču

Kada sam bila mala, različiti ljudi dolazili su u kuću svakoga dana, začuđeno zagledajući svaki ćošak našeg doma, kao da nikada nisu videli kuću. Slikali su mene, moje lice i moja prljava stopala. Kada sam smela da izlazim iz kuće, nisam trčala po poljima kao deca u maminim pričama. Morala sam da hodam sa mamom i da je čekam i da učim da govorim reči na jeziku koji nije moj. Svakog dana viđam sve više stranaca. Osmehuju mi se, mom kaljavom licu i kaljavim stopalima, dok im nudim stvari koje smo pravili. Rečeno mi je da budem uporna, da pitam i pitam i pitam. Deca imaju veće šanse da prodaju nego odrasli. Kad naprave pauzu od hodanja, moram da stojim ispred njih, znajući da im je neprijatno zbog mog prisustva. Ne mogu da ih pogledam u oči. Kada nastave da hodaju, ja ih pratim, te uljeze, dok šetaju kroz moja pirinačna polja i moju kućicu, i osmehujem se i nudim im i ovo malo što imamo a da je još uvek naše. Oni mi uzvrate osmehom. Slikaju moja kaljava stopala i moje kaljavo lice. Pokušam da prodam nešto koristeći reči koje ne razumem. Ono što razumem jeste da se detinjstvo u Sapi promenilo.

Hvala što ste pročitali moju pričicu! 🙂 Podelite svoje mišljenje sa mnom u komentarima!

Podeli svoje mišljenje

%d bloggers like this: