O pisanju,  Putovanja

Travel Writing Guide: Vrste putnih tekstova

Šta je to travel writing?

Izraz travel writing koristim jer mislim da u srpskom ne postoji ništa što ima putpuno isto značenje i može da obuhvati toliko širok pojam pisanja i formata.

Travel writing je kreativna proza (uglavnom), gde je primarna tema sretanje pisca sa nekim mestom.

Za one koji bi da se upuste u ovu vrstu posla, ili rade, samo ne znaju baš šta i kako, počnimo od početka. Ovo su osnovni tekstovi i formati za pisanje o putovanjima.

Tekstovi o destinacijama

Tipičan tekst koji sumira određenu lokaciju, grad, pokrajinu, i pruža čitaocu miks istorije, kulture, zanimljivih činjenica, i fotogeničnih mesta. Kada pišeš ovaj tekst imaj u vidu da je tvoj tekst nečija mapa. Cilj je da dočaraš mesto čitaocu tako da iako ga posećuje prvi put, ima osećaj poznatog.

Na primer, „Novi Sad: U poseti Srpskoj Atini“

Pristup je opšti i svaka informacija je dobrodošla.

Primer ovakvog teksta imate na blogu Jovane Miljanović, Perast and Lady of the Rock.

Savršen vikend / Bekstvo iz grada

Kao pisac, polaziš od dobro poznate premise da ljudi žive svoje živote zatvoreni u malim stanovima velikih gradova. To su ljudi koji imaju dovoljno novca za putovanja, ali zbog nedostatka vremena mogu da priušte samo vikende van grada.

Ovaj tip teksta će sigurno naći publiku ako pišeš o okolini Beograda.

U poslednjih par godina seoski turizam cveta, i 50-70km oko našeg glavnog grada, sva etno sela, terenska jahanja, salaši, planine, manastiri, spa centri, kolibe, sve je prepuno. Sledeće nedelje uputi se na vikend avanturu i reci nam sve o tome.

Tip: Ne zaboravi svoju publiku. Ako te prate uglavnom mladi, neka vikend ideje budu jahanje, streličarstvo u prirodi, rafting avanture, planinarenje. Ako su ti ciljna grupa porodice, nađi mesta koja su finansijski pristupačna, a nude raznovrsan sadržaj za roditelje i decu. Mada, uvek se deca mogu ostaviti kod babe i dede, jer jbg, paraglajding.

Tekstovi o posebnim interesovanjima

Tekstovi o posebnim interesovanjima mogu biti i destination pieces, city escapes, vodiči, pa i memoari. Ono što ih čini zasebnim formatom jeste fokus.

Ovo su tekstovi koji će imati užu publiku zbog specifične teme. Na primer, Dijana Kocić kreće na svoju najveću avanturu do sada, Trek u Nepalu (Bravoo!) i sigurna sam da će nam pisati sve o tome. To je nešto što će se dopasti ljubiteljima trekkinga, planinarima, obožavaocima netaknute prirode i visokih planina.

Ovo bi bili tekstovi sa naslovima „Stazama Hobita po Novom Zelandu“, „Ukusi Južne Italije“, „Ultimate American Roadtrip“. Važno je da ’posebno interesovanje pomeneš u naslovu kako bi ljudi odmah znali da je to tekst za njih.

Brana Antović ima divnu seriju tekstova o rečnom krstarenju.

Dan za danom (Travel Itinerary)

Retko sam viđala ovakve tekstove na domaćim blogovima jer su teško održivi, i following mora biti baš dobar da bi nekoga interesovao tvoj dan, svaki dan.

Dobar primer ovakvog teksta imate na blogu Snežane Radojčić, poznatije kao Biciklom oko sveta. Na ovaj način pisala je o svom putovanju po Tajvanu gde je na blogu davala svakodnevne kratke izveštaje. Fokus nije na lepoti izraza i pisanju već je sve izuzetno raw, iskreno, lično, što svakako ima svoje čari.

Imaj u vidu da ti treba pristup internetu, laptop ili makar tablet (ja još nisam uspela telefonom da postavljam na blog), vreme, i zanimljiva dešavanja.

Najbolje je uraditi test run na kraćem putovanju i videti da li se ovako nešto dopada publici (i tebi).

Odlično je ako postoji krajnji cilj putovanja, destinacija, vrh planine, nešto čemu se ljudi raduju, da svaki dan prate tvoj napredak i build up umora, emocija, motivacije.

Praznici i značajni događaji

U poslednje dve nedelje nakanila sam se da napišem svoje iskustvo sa puta po Rumuniji. Prvi tekst Putujući Balkanom: Rumunija Roadtrip spada u prethodno navedenu grupu tekstova o posebnim interesovanjima (roadtrips), dok bi drugi mogao da potpadne u praznične tekstove. Potpuno neplanirano pisala sam o Drakulinom zamku (i užasnom razočarenju posete tom mestu), a onda sam primetila da ceo Instagram priča o Noći Veštica (Halloween).

Možda ste primetili da mnoge putne agencije promovišu ture po Transilvaniji, posete Drakulinom zamku, da šminkeri rade tutorijale za najbolje kostime, a food blogeri u svaki recept dodaju pustu bundevu.

Ovo rade zato što prolazi. Polako, svojim reklamama, nagradnim igrama, prisustvom, korišćenjem specifičnih boja koje asociraju na ovaj, khm ’praznik’, stvaraju u potrošaču osećaj potrebe. Zato ćeš i ti kao pisac koji radi za magazin ili onlajn portal, ili mikroinfluenser sa privatnim travel blogom, da iskoristiš ovaj period i izbaciš par tekstova sa fokusom na predstojeće praznike.

Dakle, Nova Godina, Uskrs, Prvi Maj, Olimpijske Igre, Svetsko prvenstvo u fudbalu, Karneval u Riju, Filmski festival u Kanu, ako možeš uklopi u svoj raspored.

Ovakvi tekstovi pružaju informacije.

Kako isplanirati put? Koristiti agenciju ili ne? Koliko dana, kako izbeći gužve ili prevarante, šta očekivati, koju hranu probati, gde odsesti, koliko ranije rezervisati i zašto uopšte ići? Idi što je više moguće u detalje jer ljudi posebno planiraju putovanja tokom praznika jer je za mnoge to jedini period kada imaju slobodno.  

“Kako da” tekstovi

Znaš da moraš da napišeš tekst ali nemaš ideju, nemaš vremena, nemaš želju. Šta radiš? Izbaciš jedan od „Kako da“ tekstova, pa makar on bio „Kako da nađete inspiraciju kad je nigde nema“.

Ovakvih tekstova ima na svakom blogu, nezavisno od tematike. Nemoj bežati od ove forme jer je uvek popularna i ljudi vide ovakve tekstove kao korisne.

„Kako da“ tekst lako može biti jedan od evergreen tekstova na tvom sajtu. To su tekstovi koji su čitani nezavisno od doba godine, dakle uvek aktuelni, i naravno super za blogera (kad ne znaš šta ćeš za društvene mreže samo podeliš jedan od ovih tekstova i podsetiš ljude).

Odlično je imati ih kao backup za neplanirane situacije kada ne stigneš da napišeš nešto.

Evo primera na sajtu Snovi u Koferima Kako da izaberete restoran na putovanju.  

Round-ups i “Best of” liste

Možda i najzahtevniji format putnih tekstova, round up podrazumeva ogromno istraživanje i dosta putovanja. Znam da su veliki magazini, blogovi i portali popularizovali ovu kategoriju, sa divnim slikama i primerima dalekih plaža, ostrva, fjordova, ali znajte da oni često pišu ovakve tekstove bez da su ikada posetili sva ta mesta.

Nemojte nikada to raditi.

Da, vrlo je lako istražiti najbolje plaže Grčke i poskidati tuđe slike i sastaviti svoj tekst, i sve to iz kafića na Dorćolu. To nema poente.

Kako ja da pišem o 20 najboljih trekkova na svetu kad sam bila na ukupno 3?

Ova vrsta teksta zahteva debelo istraživanje i dosta putovanja radi prikupljanja iskustva i podataka. Zato je najbolje koncentrisati se na manje prostore, kao što je na primer naša zemlja. Ako često putuješ po Srbiji, sastavi tekst o 10 najboljih etno sela, ili 20 najfotogeničnijih manastira.

Ili radi iskreno, ili prekoči ovaj format i piši ono što znaš i možeš.

Tip: Upoznaj se sa tržištem na kom želiš da radiš. Da li pišeš na engleskom i hoćeš da se baviš Evropom, ili si pisac sa Balkana koji piše na engleskom i želi da poveže druge ljude sa Balkana. Možda pišeš na srpskom i imaš tu sreću da putuješ po celom svetu, ili ti je fokus samo na Srbiji. Ima mnogo pisaca koji se trude da uspeju na teritoriji bivše Jugoslavije što je pametno jer je tržište manje zasićeno (ali ipak prilično kompetitivno).

Lični doživljaji

Ovo je kategorija najsuprotnija prethodnoj. Ne zahteva puno novca, ne zahteva debelo istraživanje ni daleko putovanje. Možeš da odeš do Aranđelovca i napišeš kvalitetan tekst.

Super je što ovde nema tačnog i netačnog, tvoje viđenje je samo tvoje.

Loša strana jeste što moraš imati specifičan following da bi neko posvetio pažnju tvom ličnom doživljaju.

Za pisanje ličnih doživljaja moraš da imaš izgrađen brend. Ljudi moraju da ti veruju, da znaju tvoj stav, tvoj stil i da žele da znaju šta ti imaš da kažeš. Takođe, lične doživljaje ne mogu da pišu dosadni ljudi. Mislim, mogu, ali ne bi trebalo. Prosto, ne, ono, idite budite zubari ili šta već.

Čitaoci ti daju svoje najvrednije – vreme, i nemoj da ga traćiš.

Daj im mišljenje, istinu, novu perspektivu, i budi slikovit, maštovit, zabavi, nasmej, rasplači, samo nemoj da budeš dosadan.

Čitanost će ti takođe doneti ako je tema kojom se baviš kod nas nešto tabu, potisnuto, ono o čemu svi misle a niko ne govori. Moji najčitaniji tekstovi su i dan danas o tome kako sam digla ruke od svega i otišla za Vijetnam da nađem sebe i odmorim mozak od naših ljudi (a onda prvo veče plakala i htela da se vratim nazad).

Spending time in Da Nang

Tip: Mada se travel writing-om obično bave freelance novinari, blogeri i pisci knjiga i vodiča, danas sve ove uloge najčešće ispunjava jedna osoba. Pišeš blog i postaneš poznat na društvenim mrežama, portali i novine te zovu da pišeš kolumne ili putopise sa svojih putovanja, i na kraju rešiš da napišeš knjigu. Na tržište se moraš probiti što pre jer i kod nas se stvara monopol – oni koji su već postali poznati postaju još poznatiji, a oni koji počinju često ne uspeju da skaliraju svoj biznis.

Knjige – Travelogues

U kategoriji knjiga, putopisi poput onih koje piše Bil Brajson zavređuju posebnu pažnju. Ovo je osnova za svakoga ko želi da bude putopisac, i formula je prosta.

Imaj talenta, onda vežbaj veštinu dugo dugo godina, razvij kritičku misao, sposobnost da plešeš između logične objektivnosti i iritantne subjektivnosti na krajnje šarmantan način, i nauči da vidiš lepotu i u najružnijim stvarima. Onda oberi drvo sa parama i kreni na duže putovanje i beleži sve, svaku osobu, činjenicu, užas i lepotu i piši o tome. U kojim gradovima si bio, da li si ih posetio ranije, kako su se promenili, kakav je mentalitet, hrana, gde si spavao, kako si putovao, šta si naučio, da li bi se vratio…itd.

Brajson je dokazao da su humor i društvena kritika najbolji začin u ovakvoj priči, jer na kraju ljude stvarno nije briga šta si jeo za doručak (osim ako nisi jeo burek u Sarajevu, naravno, onda deifinitivno piši o tome).

Primer ovakve knjige kod nas je Zakotrljaj me oko sveta u izdanju Lagune. Nije u Brajsonovom stilu, ali odličan primer pisanja iz jedinstvene perspektive.

Putni memoari

Da, da, „Jedi, moli, voli“ and all that stuff.

Putni memoar razlikuje se od putopisa jer memoar podrazumeva debelu dozu ličnog života. Ako pišeš memoar tvoja priča mora biti prilično fantastična kako bi držala pažnju. Jedan od mojih omiljenih putnih memoara napisao je niko drugi do Antoan de Sent Egziperi , i zove se „Wind, Sand and the Stars“.

Ako želite da pišete nešto ove vrste neophodna je (pored novca, putovanja, talenta i znanja) spremnost da ispričate svoju priču bez laži, bez maskiranja, već iskreno i ogoljeno. Naravno, pre pisanja, posetite knjižaru i nabavite 10ak najpopularnijih knjiga ove vrste i istražite tržište. Vidite šta su radili drugi, pa primenite na svoju situaciju.

I srećno.

Da li čitate o putovanjima? Koja forma teksta vam je omiljena?

2 Comments

  • Branislava Antović

    Draga Ana,
    Najlepše hvala što si kao jedan od primera navela i moj serijal o krstarenju. <3
    Bez obzira na to, od srca moram da pohvalim post: tako detaljan, informativan, koncizan i precizan! Zaista sve pohvale! Izuzetan vodič za svakog ko bi da na ovaj ili onaj način piše o putovanjima!
    Sva podrška za dalji rad!
    Srdačan pozdrav,
    Branislava

    • Ana Markov

      Draga Branislava,
      Hvala ti za divan komentar i reči podrške. Izuzetno mi znači od nekoga sa tvojim iskustvom. Ja lično uživam u tvojim putovanjima i tekstovima, te mi je drago što ih mogu preporučiti drugima.
      Puno pozdrava!

Share Your Thoughts

%d bloggers like this: