fbpx
Priče iz života

Porodični raspored i neispunjeni ženski potencijal

Proteklih mesec dana na svom Instagramu bavila sam se temom žene i njene moći. U tom periodu imala sam i priliku da iskusim (za mene) novu formu terapije koja me je opet nekako dovela baš do (pra)žene. Pa eto da spojim lepo i korisno, ovo će biti tekst o mom iskustvu sa porodičnim rasporedom, odnosno poretkom ljubavi i mojim uverenjima o moćnoj ženi.

Šta je porodični raspored?

Porodični raspored, poznat i pod imenom poredak ljubavi je fenomenološki metod koji prevazilazi metode klasičnog terapeutskog rada.

Kako to?

    Pa, dok velika većina psihoterapeutskih metoda traga za izvorima problema i blokada u periodu od našeg rođenja (onog dela kad smo postali svesni sebe i života) do dana današnjeg (mada je uglavnom sve poteklo iz detinjstva), porodični raspored širi potragu generacijama unazad, pronalazeći uzroke problema koji se manifestuju danas u nečemu što je neko učinio mnogo pre nego što smo mi „bili u planu“.

Znam, znam šta misliš!

„ANA, KAKVE SU BRE TO VRADŽBINE?“

Žao mi je što ću te razočarati, ali ovaj pristup je daleko od toga. Pre oko četiri decenije metodu je usavršio nemački psihoterapeut, filozof, teolog i pedagog Bert Helinger. A kao što znamo, Nemci su onako, baš puno puno ozbiljni i tu nema zajebancije. Metoda je nastala „pod uticajem primalne terapije, transakcione analize, hipnoterapije, geštalt psihologije, i različitih oblika grupne terapije.“ Poredak ljubavi se primenjuje na svim kontinentima, i u Srbiji postoje brojni kvalifikovani terapeuti.

Otkud ja u ovoj priči?

„Kada budeš spremna, the teacher will show himself“ (ili tako nekako). Ja duboko verujem da ako slušamo svoje telo, ako vibriramo na pravim frekvencijama i ako radimo najbolje za sebe, univerzum će nam pokazati put.

Pre 4, 5 godina otišla sam u posetu roditeljima i majka je čitala neku knjigu i ja sam se prekrstila i pitala zašto čita to „self help sranje“.

Dve godine kasnije, prijateljica mi daje knjigu da pročitam. Bila je to „Magija života“ Vejna Dajera (danas jedna od mojih omiljenih knjiga, a on jedan od najvažnijih autora u mom životu). Pošto sam je pročitala, i promenila svoj život iz korena, setila sam je se sa maminog noćnog stočića. To je bilo ono “self-help sranje”.

U čemu je poenta priče? Poenta je da moja majka nije mogla da bude moj učitelj, jer ja nisam bila spremna. Kada sam postala spremna, učitelj/učiteljica se pokazala da me usmeri.

Prijatelj i njegova porodica već duži period rade na sebi metodom porodičnog rasporeda. Pre mesec dana stiže mi poruka od njega sa linkom za sajt poretka ljubavi, i pošto nisam odmah odgovorila, on me zove „Ja idem na ovo već duže vreme i apsolutno je neverovatno, ali sam sad bio sa sinom i u grupi je bila devojka i ja ga pitam na koga mu liči i odmah kaže na tebe. Ne toliko po izgledu sad da ste bliznakinje, ali po energiji, po duhu, mogle biste da budete sestre. Ja znam da sam te se sa razlogom setio, evo ti broj telefona, i idi uradi rad.“

Eto mene na sledećem okupljanju.

Ništa se ne dešava uzalud!

Kako sve to izgleda?

U mom slučaju, stan u blizini Botaničke bašte i grupa od 12 ljudi koje nikada ranije nisam videla. Većina njih radi radove (postavlja svoj problem u želji da ga razreši) dok neki dolaze kako bi učestvovali u tuđim prikazima/radovima u ulozi „medijuma“ što može biti jednako emotivno i korisno.

Već tokom uvodnog predavanja pogađaju me informacije o moći seksualnog kontakta i tome kako svaki takav odnos uvodi osobu u krug porodice jer seksualna energija je životna energija. Svako dete koje je izgubljeno ili abortirano je deo porodice, je duša koja se računa. Ubica i žrtva su zauvek povezani aktom oduzimanja života. I svako u našim životima, našim porodicama ima svoje mesto, svoje pravo prvenstva nad nekim drugim i treba biti viđen i prihvaćen.

U prvih sat vremena tri teme o kojima ja inače ne razmišljam, i još iz perspektive koju nikada nisam sagledala.

Blagi šok.

Predstava počinje

Sedam na stolicu pored terapeuta i iznosim joj svoj problem. Rečeno mi je da izaberem dve osobe iz grupe, postavim ih na sredinu sobe i dam im ulogu.

Girl by the windowBez reči pružam ruku osobama, postavljam ih i stavljam ruke na njihova ramena, fokusirana na ono što će oni predstavljati. U mom slučaju scena počinje sa devojkom koja predstavlja mene i devojkom koja predstavlja moju emotivnu blokadu. U tom trenutku mi nismo razmenile ni reč. Nemaju instrukcije šta da rade, ne znaju ko su, ja sedam nazad na stolicu i preda mnom počinje da se odvija nema predstava. Kao glumci, ti obični ljudi, potpuni stranci izvode svoje uloge koje sam im zadala samo mislima. Kako vreme odmiče, terapeut izvodi sve više njih. Neko možda sedi u ćošku, ovaj se smeje, ona plače, ove se grle a ja sedim i posmatram kako na neki magični, energetski način ti ljudi igraju neispisanu priču mog života, istorije moje porodice, mojih emocija.

Nakon tridesetak minuta posmatranja ljudi, tokom kojih je terapeutkinja uvodila dodatne ljude i likove, i postavljala mi pitanja o porodici, tumačila dešavanja ispred sebe, ustale smo. Odvela me je do jedne od devojaka, izvora mog problema – duha pra žene. U mojoj ženskoj liniji generacijama se skuplja neispunjeni ženski potencijal što je počelo sa tom nekom pra pra bakom.

Ja sam u današnjem svetu potpuno svesna svoje moći i mesta kao žene. Ja sam takođe svesna svih žena koje su došle generacijama pre i čiji potencijali su ostali neispunjeni, neiskorišćeni, koje su bile prinuđene da vrše tuđe uloge, da propate, kroz ratove, kroz gubitke, kroz gladovanje svoje dece, ili njihovu smrt. Zapitajemo se samo gde živimo, i šta se na ovim prostorima dešavalo poslednjih 1000 godina. Možda ćete onda početi da koristite sav svoj životni potencijal.

Proces koji je usledio ne mogu objasniti ovde rečima, jer to je nešto što se doživi, ali u mom slučaju se završio sa dosta suza, delom jer nisam mogla da verujem u ono što se odigrava preda mnom, a delom jer jesam i bilo je previše teško.

Čim je terapeutkinja proglasila rad završenim i zahvalila se svima, osetila sam užasnu glavobolju, koju nisam kao po običaju lečila lekovima, već prihvatila kao deo procesa. Bol je ubrzo nestao.

Sutradan sam se probudila sa nekom prazninom u grudima koja je bila i više nego čudna. Kao da mi je falio neki teret za koji nisam ni znala da je ležao tu, ušuškan, otežavajući mi disanje.

Život je bio malo lakši. 

Teret drugih ljudi

Poruka za one koji čitaju, krste se i polivaju svetom vodicom:

Ako neko u vašem okruženju veruje u nešto, bilo šta, što ne ugrožava druge ljude, ne budite zli i ne širite otrov sa ciljem da ih učinite nesrećnim. Ako vi ne verujete u nešto, to ne znači da je to glupo ili loše, to samo znači da vi ne verujete u nešto. Imajte u vidu da su nekada postojali ljudi koji nisu verovali da žena ima pravo glasa i koji su mislili da se svaka bolest leči puštanjem krvi iz vene i pijavicama.

Zašto ovo govorim?

Dan nakon mog rada, potpuno “slučajno” upoznam ženu koja je bila na porodičnom rasporedu. I dok sam ja otvoreno govorila o svom iskustvu ona mi je uplašeno rekla da ne govorim nikome o tome, da će me ljudi ubiti u pojam, da će mi reći da sam luda, da su to veštičarenja i crna magija, i da će uništiti svaku lepotu procesa svojom negativnošću. Ona je bila toliko istraumirana reakcijom drugih ljudi na njeno iskustvo da je njen savet bio maltene da ćutim i radim stvari krišom. Srećom, za mene ljudi već misle da sam luda, pa nemam tih strahova.

Ja sam prošla kroz ovaj proces, i radiću još radova u budućnosti, prvo zbog sebe, ali i kako bih to podelila sa vama. Smatram da svako ko želi da pomogne drugima mora prvo da pomogne sebi. A možda će baš neko videti ovo, i probati i osećati se bolje, i to je poenta svega.

Da li je ovaj pristup za svakoga? Apsolutno ne.

Ako ti se znanje iz opšte kulture svodi na imena članova ovogodišnje Zadruge, veruješ da se depresija leči ignorisanjem ili motikom, a slobodno vreme provodiš tako što sediš i kukaš kako je život tebi težak jer ti ništa ne pada sa neba, ovo verovatno nije pristup za tebe. Čak i ceo ovaj sajt koji nosi moje ime verovatno nije za tebe, ali hvala na poseti.

Da li verujem da može da pomogne? Ako želiš da ti pomogne, apsolutno da.

Ja sam sigurna da koliko god vi negirali neke stvari, ako se zamislite, ne postoji šansa da verujete da je sve što postoji samo ono naše svesno i podsvesno. Takođe, da je sve što jeste važno za nas počelo sa našim rođenjem i tiče se našeg života. Koliko puta se kaže da je unuk na svog dedu ili pradedu, i da neka genetska stvar vuče po ženskoj liniji generacijama, itd. Ako fizičko može da ima takvu moć, fizičko koje stari i umire i raspada se, odakle ti pojam da energija i emocije, nešto što se ne može uništiti ili strpati u zemlju, toliko ograničeno da počinje i umire sa nama. Ne samo da se prenosi sa kolena na koleno, nego još preskoči po neku generaciju, čisto da se malo poigra.

Bilo da izaberete ovaj pristup ili neki drugi, molim vas izaberite pomoć za sebe. Ako idemo u teretanu zbog tela, učimo u školama i na fakultetima zbog intelekta, pa čak i auto redovno servisiramo kako bi bolje radio, zašto odbijamo da održavamo i osnažujemo svoje emotivno i psihičko biće.

Znate kako se ljudi drže nesrećni, potčlanjeni i u svojim malim kavezima??

Tako što se sve teme koje čine život proglase tabu temama, a kršioce pravila spalimo na lomači, ili neki moderni ekvivalent toga, otkud znam, pljujemo u komentarima na Instagramu i ogovaramo po komšiluku.

Budimo bolji od toga, i otvorimo oči za širu sliku.

Volite sebe.

Hugs for all,

Ana

Share Your Thoughts

%d bloggers like this: