fbpx
O pisanju,  Putovanja

Kako pisati razglednice

Jedan od prvih tekstova koje sam napisala za ovaj blog bio je Zašto slati razglednice. Sigurna sam da ste ga svi pročitali, hahah. U svakom slučaju, sada, više od godinu dana kasnije kada je ideja odležala, sazrela, kada sam prodrla u suštinu ove zahtevne forme, vreme je da napišem nastavak i dam vam preko potrebna uputstva za pisanje razglednica.

Nekada je lepo kupiti razglednicu za sebe, pa ostane kao suvenir

Ovo su moji saveti, molim vas ne odstupajte jer sve što napišem je čisto zlato a proces je komplikovan i ne bih da se izgubite pa zabrljate i onda osta baba bez razglednice!

Kreni na daleko putovanje

Počinjemo naravno od putovanja.

Udaljenost od doma proprocionalna je broju razglednica koje moraš poslati. Što više kilometara, to više markica glasi pravilo. Iz Vijetnama smo poslali 12, što i dan danas mislim da je bilo malo, ali ispraviću sledeći put kad budem u Aziji.

Ako putujete po Balkanu, 3, 4 razglednice je dovoljno, ali dalji krajevi Evrope mogu da idu i do 10. Formula koju sam upravo izmislila glasi:

Broj razglednica jednak je ukupnoj kilometarskoj udaljenosti od mesta stanovanja, podeljenoj sa 200, na teritoriji Evrope. Van Evrope, ukupna udaljenost deli se sa 500. Uvek je dozvoljeno poslati više razglednica, ali nikad manje.

Iako si u Kotoru pred buru, prvo kupi razglednice, lociraj poštu, a onda sve ostalo!

Dakle, iz Boke Kotorske šaljemo 5 (jer mi volimo da budemo extra!), a iz Hanoja je trebalo minimum 16.

Kupi najoriginalniju razglednicu i pazi da bude što skuplja

Kad neko kaže originalna fotografija ja pomislim RAZGLEDNICA!

Ima li veće umetničke forme od savršenih, profesionalnih edita i kombinacija koje ugledaju svetlost dana baš na razglednici. Level: palanački fotograf od 56 godina koji je prvi put video photoshop pa mladenačke fotografije udario po sepiji, uokvirio eksplozijama i krunisao kolažem!

Primer dobre razglednice!

Dakle, znam da je izbora mnogo, ali poslužite se dobrim ukusom i samo što šarenije, možda sa nekim citatom ili maskotom, nacionalnim bojama, i ako može da bude toliko pretrpana da oko ne može da se fokusira na slike. Ovo su ozbiljne stvari.

Ako nisi esteta i ne možeš da proceniš šta je lepo a šta ne, vodi se cenom. Što skuplje, to bolje, pa je ja mislim 50 centi minimum. Ako baš hoćeš da se rasipaš, onda idu do 1 evra ali preko toga stvarno nije vredno.

Obavezno ranije pripremi adrese

Nemoj da mi odeš na put bez adresa ljudi u telefonu. Ne imejl adrese, tu poštar ne isporučuje. Mislim na fizičke adrese, odnosno ime ulice i broj.

„Mama, treba mi tetkina, ujnina, strinina, komšinicina i babina adresa. Ee, i naša kako beše? Hvala.“

Možda ste mladi i ne sećate se, ali nekada su telefoni bili fiksni, često stajali u predsoblju, a linija možda bila dvojna sa komšijskom. U to staro vreme, ljudima se sve slalo na fizičku adresu, zvanu ulica i broj, mesto i poštanski kod. Na kvizovima su čak bila pitanja koji poštanski broj pripada kom gradu! Zamislite horora, dobro je da smo uznapredovali.

Znači, nemoj da završiš u Maroku, a onda juriš wifi po hotelima da zoveš majku i moliš je za tetkinu adresu. Be prepared, uvek kažem!

Lepo spisak i nema da brineš.

Napiši minimum tri ruke svake razglednice

Razglednica je ozbiljna stvar. Znači ide roman (ali oni ranga Rat i Mir) pa razglednica, a onda sve ostalo.

Stiven King piše 2 ruke svake knjige, zato ja mislim da je za razglednice potrebno barem tri.

Forma je sledeća:

  • Kome šalješ (Dragi, draga + porodični odnos/ime),
  • Odakle pišeš (što je skuplja lokacija više se pohvali),
  • šta radiš (uživaš, to se podrazumeva),
  • 2-4 beskorisna detalja,
  • želje da su oni koji primaju svi super (ne koliko ti naravno),
  • i vidite se po povratku (što će biti mnogo pre nego što razglednica stigne, to se podrazumeva),
  • Prazni pozdravi (može i crtež).

Kada kreneš u ispravku, molim te, izbegavaj pasivne oblike, prideve lepo, ružno, super i sl., priloge (vetar silno duva – vetar nas oduva/uragan bre). Ne piši preduge rečenice, bolje ih prekrati u dve proste. Obrati pažnju na veliko i malo slovo, tačke zareze i ostalo.

Top tip: Naravno, nikako ne piši  na samu razglednicu, to tek kada je 100% sigurno šta ćeš napisati. Plus, za svaki slučaj kupi 3 razglednice viška, jer ćeš negde zajebati sigurno.

Kada završiš čitavu priču, vrati se i skrati toliko da u stvari može da stane na ono prčvence od prostora (ja obično skratim za 60%).

Vremenska prognoza

Razglednica nije razglednica ako nisi dala neku vremensku infromaciju. Ključno je da kući znaju da li u trenutku tvog pisanja (verovatno nekoliko nedelja pre nego što prime poruku) kod tebe pada kiša ili sija sunce, ili još bolje „mestimično je oblačno“!

Primer naše razglednice iz Poljske.

To je taj kvalitet infromacija kom mora da se stremi.

Ako je dosta hladno, pomeni kako nisi ponela dovoljno tople odeće, jer će pisanje toga u razglednicu sigurno pomoći situaciji.

Obavezno adresiraj na dete mlađe od godinu dana

Sada ulazimo u kritične delove priče i molim te iskolači oči, ma i uši načulji za svaki slučaj.

Ako imaš brata ili sestru, druga ili drugaricu koji imaju malo dete (što mlađe to bolje), obavezno, ali OBAVEZNO adresiraš razglednicu na dete. Štaviše, kroz celu razglednicu poenta je da se obraćaš detetu. Dete je malo i nesposobno, tako da možeš da mu kažeš šta hoćeš i ne može ti ništa.

Budi oštra prema njemu, neka se od malena nauči da život nije fer.

Pisanje razglednica nije samo lepo već je i edukativnog karaktera.

Ćao, šta je Debeli? Još uvek ne možeš da čitaš? A? Sve mora majka da ti radi! Kako napreduješ? Mi evo, nije loše, hvala na pitanju. Ljube te čika i strina iz Vijetnama.

Minimum 2 babe

E, pošto smo bili zli prema deci, dolazimo do kulminacije ovog priručnika! Kako da budemo što gori prema babama. Razglednice se ne pišu zbog mame i tate, ili brata ili komšije, pišeš ih zbog baba. Babe su najbitnije!

Ako šalješ dve razglednice, obe idu babama. Treća ide bebi, a posle ko ostane. Ljudi, ja ovo ne izmišljam, to su pravila i ne smemo se sa tim igrati.

Ukoliko ne možeš da odlučiš kojoj od baba da pošalješ razglednicu (i ti i dečko imate babe), to je prosto. Rangirajte ih po tome koju najviše volite (koja vam je u životu dala najviše para i poklona) i podvucite crtu. Ja srećom tih problema nemam, moje su obe davno umrle, ali Nemanjine se drže, pa kao ajde da ih ispoštujemo dok još vide da pročitaju.

Sa babom pažljivo

Tomice, Nado, šta ima? U Vijetnamu sve po starom. Vruće, gužva. K’o da je uvek Sv. Ilija (to je vašar na Tresijama). Jedemo, skoro svaki dan, sve nešto tanko. Ne mogu više da pišem, malaksala sam od gladi, ispada mi olovka kroz prste. Poz iz Vijetnama…

Bake su prosto precious i sa njima IZUZETNO PAŽLJIVO. Ono, hodaj po jajima, samo niz dlaku, sve fino.

Znači, požali se kako ništa niste jeli minimum 3 dana. Ja obično kažem da je Nemanja smršao sigurno 2 kila otkako smo došli. U x državi uopšte se ne jede hleb, ne znamo kako ćemo bez hleba (ili krompira). A ako ćeš nešto još jače uvek možeš da ideš sa „nema mesa“ ili „mislim da ću preći u vegane“. Nema balkanske babe koja se ne bi prekrstila, terala đavole i sa dve kile mesa u torbi, tanjirom pihtija i vencem belog luka oko vrata peške krenula da te nađe.

I našla bi te verovatno kući jer si stigla mesec dana pre razglednice, jer, pošta, wtf!

Završi pozitivnom porukom

Kraj razglednice je zaključak.

Finalni utisak koji tvoja pažljivo pisana poruka ima zavisi 97% od zaključka. Ovo nemoj da zajebeš.

Dakle, ako pišeš nekome ko te mnogo voli (baba) završi sa uvek pozitivnim „mnogo nam je lepo, mislim da se nećemo vraćati“. Ili ako hoćeš da nastaviš sa glavnim motivom hrane, ostavi ih u iščekivanju sa „pisala bih još, ali nemam snage da držim hemijsku od gladi“ i tu samo prekini. BAM! CLIFFHANGER! Publika je na ivici sedišta, efekat je potpun.

Ukoliko pišeš nekome ko ti je familija, ali znaš da te mrze i da ne žele više da te vide, obrni priču „Jedva čekam da dođem kući i da te gledam nedelju dana bez prestanka“. Ovo je miks psihologije, socioloije, fizike, istorije, pisanja, jezika, i minimum još 3, 4 nauke.

Top tip: Kod potpisa nemoj mnogo da se trudiš, najbolje je samo incijal da staviš. To najviše vole. A rukopis, što nečitljiviji!

Nebitne stvari

Sad kad si završila ovaj gigantski posao, red je na one nebitne stvari. Nađi poštu u nepoznatom mestu, sporazumi se sa nesposobnim ljudima na šaletru koji retko mogu da progovore engleski, kupi markice, objasni da Srbija nije Sirija ni Sibir, plati, pošalji, i na izlazu se zapitaj „Da li će ovo ikada uopšte stići kući“.

Mesec dana kasnije kad si već zaboravila da si išla na put i slala razglednice:

„Ej sine, stigla razglednica iz Turske, hahahah.“

DA LI PIŠETE RAZGLEDNICE?

Podeli svoje mišljenje

%d bloggers like this: