fbpx
O pisanju

Građenje onlajn identiteta: „Hoću svi da me vole“ sindrom

„Jao, ona je divna, nju svi vole.“ Naravno prevrnem očima (u sebi) svaki put kada čujem takvu glupost. Ako je svi vole, ne voli je niko. Ovo je prosta istina sveta i života jer ne postoji ništa što svi vole i sa čim se apsolutno slažu. Pomislio bi čovek oko života i smrti, gladne dece, čiste vode i sličnog, ali ne, čak i tu ima za i protiv. Ima ljudi koji ne vole pande, delfine i pingvine, a kamoli tebe. Raditi sa svrhom da se svi slažu sa tobom i da svakome budeš po volji je besmisleno. Ako ozbiljno radiš na sebi i svom brendu, nikada nemoj biti osoba koju „svi vole.“

Ti ljudi te ne vole – indiferentni su

To što niko ne diskutuje sa tobom, ne iznosi suprotna mišljenja i fin je prema tebi ne znači da su ti svi prijatelji i da te vole. Verovatno znači da ih zabole za tebe. Da ih ne pokrećeš na razmišljanje, ne izazivaš, ne dodaješ njihovim životima, a ako je to istina, šta ćeš im onda. Mora da postoji vrednost u svakom odnosu, i ne mislim na površinsku vrednost, finansijsku ili korist. Ali prijatelj će da te posavetuje, da bude iskren ako se ne slaže sa tobom, da uđe u konflikt i diskusiju i nikada, ali nikada se neće 100% slagati sa tobom. To nije prijateljstvo.

Ako pak gledamo na ovo iz perspektive biznisa, onda je situacija još gora. Znam da se plašite i da je teško videti negativne komentare, ili ih pak čuti iza leđa od ljudi koji nemaju muda da ih kažu u lice, ali ako nema ljudi koji su protiv, nema ni onih koji su za. Poenta biznisa je ne ostaviti ljude ravnodušnim.

Bolje i da im se ne dopadate, nego da ste im blah, što bi naši rekli, nit smrdi nit miriše.

Imaj stav, iliti grow a spine

Ja lično sam divna osoba. I mnogo ljudi me voli. Ali nije da me vole, već oni koji me vole me apsolutno obožavaju. Nuspojava toga jeste to što oni koji me ne vole, e, oni me NE PODNOSE. I to je sasvim u redu.

Ja takođe volim one koji me vole, a ovi koji me mrze, za njih me nije briga.

Ali, zašto me ljudi vole? Prosto – ja imam stav. Imam stav o gotovo svemu, ali ne prazan stav, ne pričam o stvarima koje ne znam. Teme o kojima imam mišljenje su teme o kojima sam učila, čitala, stvari koje sam iskusila, i iza svojih stavova stojim, te su i ljudi koji me prate na društvenim mrežama, i prijatelji, i onih par članova porodice koji me se (još uvek) nisu odrekli, ljudi poput mene – ljudi sa mišljenjem.

Nekad je to mišljenje potpuno različito mom, što je dodatni plus, jer eto mesta za rast, za zdravu diskusiju i učenje nečeg novog!

Ko je tvoja ciljna grupa?

Jednom kada pronađeš sebe, i onda pretočiš sebe u svoj brend, ljudi slični tebi najčešće će biti tvoja ciljna grupa. Ako si majka koja piše o razvoju deteta, pravi proizvode ili deli savete na temu majčinstva, žene tvog senzibiliteta, ili majke tvojih godina biće one koje te prate.

Ako si sposobna biznis žena, takve žene će koristiti tvoje proizvode i usluge jer tvoj život rezonuje sa njima. One su kao ti, ili žele da budu kao ti. Koja je onda poenta da ti cenzurišeš sebe i izigravaš nešto što nisi? Poente nema. Retko će od tebe nešto kupiti mačisti i pogovornici patrijahalnog ’ženi je mesto kod kuće da mi rađa decu i pere noge’ sistema. Takvi ljudi te neće voleti, ali takvi ljudi ti ni ne trebaju, tako da super u svakom slučaju.

Budi dosledan svom stilu

Kad sam počinjala da pišem, pisala sam mlake, dosadne tekstove o mestima i putovanjima, šta videti, bla bla, i naravno niko ih nije čitao i nikoga nije bilo briga. Zašto? Pisala sam jer sam mislila da to mora da se piše i pisala sam tako da ne pokažem sebe i svoj stil.

Potpuno sam svesna da umem da budem odbojna, znam šta mislim, i ne plašim se to da kažem, a još sam i žensko, ju bože! Ja se time ponosim jer godinama sam radila na sebi i svom samopouzdanju koje su ljudi redovno rušili. Mada čak i ovakva kakva sam danas, kada pišem sa željom da neko ovo i pročita, uvek čujem onaj dosadan glasić koji mi govori „devojko, smanji malo doživljaj, no one gives a damn za tvoj sarkazam i genijalnu društvenu kritiku“. I naravno, ja posumnjam u sebe, ublažim, zamutim i od svega toga ne bude ništa.

Slušamo taj glas jer se plašimo da ono ko smo mi stvarno, iskreno, neće nikome da se dopadne. To je i osnovni razlog postojanja grupnog mentaliteta – želja da se dopadnemo, da pripadamo. Ali zajebi to i you do you!

Evo primera. Kad sam pisala tekstove o svom iskustvu u Vijetnamu, neki su ih nazvali „previše iskrenim“, a mnoge su šokirali, jer su navikli na lažne priče praznih ljudi (ili prazne priče lažova, nisam sigurna), ali najviše ljudi mi je pisalo sa oduševljenjem. Evo primera kako bi izgledao moj tekst pisan iz ove dve perspektive.

Prazna rečenica: “Stigli smo u hostel koji je bio nalik na tipične hostele koje možete zamisliti u Jugoistočnoj Aziji. Nije bilo lepo, ni sređeno, ali smo baš osetili kulturu Vijetnama. Naučili smo da se kod njih izuva na ulazu u kuću ili hostel i da sobe uglavnom nemaju prozore. Prve večeri mi je bilo teško da se priviknem na promenu.”

Moja rečenica: “Stižemo u hostel, jednu od mnogih tužnih prljavih zgrada u nizu u toj centralnoj ulici Distrikta 1. Drum raskopan, trotoar ne postoji, vazduh pun opojnih mirisa koje samo možete zamisliti. Izujemo se, jer to tako mora u ovom hostelu, te krenemo bosih stopala po masnim pločicama ka svojoj sobi. Bila je to prva soba ikada u kojoj smo odseli da nije imala prozore. Čim smo zatvorili vrata za sobom, otvorila sam laptop, ukucala šifru za wifi i plačući tražila povratne karte za Srbiju iste večeri.”

Čini mi se da je razlika značajna.

Uvek ćeš imati istomišljenike

Kad čujemo da neko otima decu od roditelja i drži ih u kavezima pomislimo da će svi skočiti protiv toga, kad eto pre par meseci, američka vlada je pozaključavala decu i veliki deo ljudi je bio sasvim ok sa tim. Ako je tako nešto našlo pobornike, pa onda će bože moj naći i tvoje mišljenje.

Svet je baziran na dualnosti i mora postojati balans. Svako za ima i protiv.

Ne bežite od ozbiljnih tema koje su ultra nepopularne u našem kraju, poput veganizma ili feminizma, ako je to ono o čemu želite da pišete, jer takve teme pokreću razgovor, a uvek želite da se o vama priča. Naravno, svaku priču treba podupreti znanjem i činjenicama, ali nemojte izbegavati nešto jer se plašite. Uvek će biti nekoga na vašoj strani, koliko god luda ideja bila.

Share Your Thoughts

%d bloggers like this: